Бугаризација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 6:
Почетком друге половине 19. века Бугари су затражили успостављање црквене аутокефалности. „Тај њихов егзархат“, како истиче [[Слободан Јовановић]], „одмах је настао да увуче у своје крило све Словене Отоманске царевине, и да им свима без разлике удари бугарско обележје“.<ref>Слободан Јовановић, ''Влада Милана Обреновића'' I, Београд (1926). стр. 120.</ref>
 
 
Интензивна бугаризације спровођена је у западној Бугарској, између Србије и града Софије. Када је 1878. године било изјашњавање Срба из села и градова који су требали да уђу у састав нове државе Бугарске, видело се да их је 90% било бугаризованих имена и презимена. Али ти становници [[Шопи]] су се по свему другом разликовали од Бугара, и огорчено су бранили свој српски етнички идентитет у преко 100 места. Инсистирали су да се као овејани '''Стари Срјби''' прикључе српској браћи у кнежевини Србији.<ref>"Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.</ref> За разлику од других сличних процеса (у других народа!) код Бугара је она вршена сурово - терором, организовано, истрајно; у таласима све јачег интензитета, како је бугарска држава јачала. Она на жалост и данас тече, јер Бугари не допуштају помисао да у Бугарској живи икаква национална мањина; не пописују се оне ни током државних пописа.
== Западна Бугарска ==
Интензивна бугаризације спровођена је у западној Бугарској, између Србије и града Софије. Када је 1878. године било изјашњавање Срба из села и градова који су требали да уђу у састав нове државе Бугарске, видело се да их је 90% било бугаризованих имена и презимена. Али ти становници [[Шопи]] су се по свему другом разликовали од Бугара, и огорчено су бранили свој српски етнички идентитет у преко 100 места. Инсистирали су да се као овејани '''Стари Срјби''' прикључе српској браћи у кнежевини Србији.<ref>"Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.</ref> За разлику од других сличних процеса (у других народа!) код Бугара је она вршена сурово - терором, организовано, истрајно; у таласима све јачег интензитета, како је бугарска држава јачала. ОнаСрби наиз жалостсофијског иокружења именовали су 9. маја 1878. године главне тлачитеље иначе софијске чорбаџије: Илију данасДимитрија течеМакедонског, јерАџи БугариМана не(Хаџи допуштајуМано помисаоСтојанов) даи Димитрија Бичакџијата. Све активности је у Бугарскојто жививреме икаквакоординисао националнаозлоглашени мањина;'''Бугарски некомитет''' пописујуу сеСофији. онеМетоди нису токомим државнихбиле пописанасилне попут хапшења и пребијања уз уцењивања, претње, убеђивања и обећавања.
 
Бугаризација на жалост и данас тече, јер Бугари не допуштају помисао да у Бугарској живи икаква национална мањина; не пописују се оне ни током државних пописа.
 
== Први светски рат ==