Бугаризација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
{{посебан чланак|Бугарска егзархија}}
Почетком друге половине 19. века Бугари су затражили успостављање црквене аутокефалности. „Тај њихов егзархат“, како истиче [[Слободан Јовановић]], „одмах је настао да увуче у своје крило све Словене Отоманске царевине, и да им свима без разлике удари бугарско обележје“.<ref>Слободан Јовановић, ''Влада Милана Обреновића'' I, Београд (1926). стр. 120.</ref>
Бугарски егзархисти су од 1870. године нарочито агресивно вршили "[[побугаривање]]" у [[Скопље|Скопљу]], [[Охрид|Охриду]] и Велесу.<ref name="automatski generisano1">"Политика", Београд 1927. године</ref>, тако што су подстицали "филетизам", да би се неопредељено становништво изјаснило - као једино под Турцима прихватљиво - да је бугарско. Одговор је највише зависио од постављеног питања, сељаци би били наведени на пожељни одговор. Агенти бугарског Егзархата су сумњичили Србе код Турака речима: ''Срби су у Отоманској империји једини нелојалан и сумњив народ. Они сањају непрестано о српском царству и одржавају везе са Београдом.'' То је подстицало непријатељство између турских власти и Срба, доводило до сталних сукоба. Због тога су Турци 1876. године донели наредбу по којој се забрањује "српско име" у Старој Србији и Македонији (Јужној Србији). Од тада су Срби преименовани у пуку "хришћанску рају".
== Западна Бугарска ==
| |||