Бугаризација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 8:
Бугарски егзархисти су од 1870. године нарочито агресивно вршили "[[побугаривање]]" у [[Скопље|Скопљу]], [[Охрид|Охриду]] и Велесу.<ref name="automatski generisano1">"Политика", Београд 1927. године</ref>, тако што су подстицали "филетизам", да би се неопредељено становништво изјаснило - као једино под Турцима прихватљиво - да је бугарско. Одговор је највише зависио од постављеног питања, сељаци би били наведени на пожељни одговор. Агенти бугарског Егзархата су сумњичили Србе код Турака речима: ''Срби су у Отоманској империји једини нелојалан и сумњив народ. Они сањају непрестано о српском царству и одржавају везе са Београдом.'' То је подстицало непријатељство између турских власти и Срба, доводило до сталних сукоба. Због тога су Турци 1876. године донели наредбу по којој се забрањује "српско име" у Старој Србији и Македонији (Јужној Србији). Од тада су Срби преименовани у пуку "хришћанску рају".
У [[Велес|Велесу]] се читаву деценију може пратити културна хроника града, у којој је главну реч водио Хаџи '''Анђелко Палашевић''' велики трговац. Он је годинама куповао српске књиге; каткад и по три, при чему се потписивао као "велики љубитељ књижества". Али 1829. године он иако и даље купује српско штиво, се представља као '''Анђелко Палашов''' - "велики љубитељ књижества и нације своје"(?). Бугаризација је у Велесу узела маха, а њен учинак се све више види. Следеће године он је постао сада Палашов - "Болгарин трговац", иако још набавља српске наслове, као "љубитељ српског књижества". Временом све мање узима српске наслове, а све више бугарске. Анђелко се тако "побугарио" иако је читао сво време српске књиге и то оне националне тематике.
== Западна Бугарска ==
| |||