Праменка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
* [[Каракачанска овца]] је сродник [[муфлон]]а и важи за једну од најпримитивнијих сојева праменки на Балкану, има црну длаку и најгрубљу вуну, док месо има укус срнетине.<ref>[https://farmia.rs/blog/karakacanska-ovca/ Каракачанска овца (Фармиа, Цеца Станковић Аврамовић)]</ref> Сматрало се да је ова праменка изумрла у Србији али је [[2005.]] године откривено мало стадо у селу [[Млачиште|Млачишту]] на планини [[Чемерник]]у, након чега је уведена у програм државне заштите.<ref>[https://farmia.rs/blog/karakacanska-ovca/ Каракачанска овца (Фармија, Цеца Станковић Авакумовић)]</ref> Највеће балканско номадско племе [[Каракачани]], познати још као Ашани или Власи, вековима су своја бројна стада водили током лета на испашу са југа на север централног Балкана, а зими обрнуто, па чак и када су формиране прве границе на Балкану у [[19. век]]у. Њихове сеобе су последњи пут забележене у Југославији уочи Другог светског рата. Сматра се да су управо Каракачани у прошлости одали тајну старопланинским и сврљишким сточарима справљања [[Белмуж|белмужа]] и качкаваља, који је данас познат под називом [[пиротски качкаваљ]].<ref>[https://www.agromedia.rs/Zivot-na-selu/tradicionalni-recepti/belmuz-tradicionalni-staroplaninski-specijalitet Белмуж - старопланински специјалитет (Агромедија, 17. јануар 2018.)]</ref><ref>[https://www.agromedia.rs/agro-teme/prehrambena-industrija/otkrivamo-vam-kako-se-pravi-pirotski-kackavalj Откривамо вам како се прави пиротски качкаваљ (Агромедија, 2018.)]</ref>([https://www.youtube.com/watch?v=QP7nsJrhK1g Мемедовић и Каракачани - Званични канал]).
* Изворни балкански овчији и козји меки бели сир први су стандардизовали и брендирали за светско тржиште Грци под називом [[фета]] што у преводу значи кришка или комад. Саламурени сиреви су типични за све земље Балкана. У Србији и Босни је то бели сир, код Бугара и Македонаца „[[:mk:Бело сирење|бело сирење]]", у Грчкој „фета“ сир. Најпознатији домаћи бели сиреви су сјенички,<ref>[https://www.agroklub.rs/stocarstvo/naci-nova-trzista-za-sjenicki-sir/37627/ Наћи нова тржишта за сјенички сир nova (Агроклуб, 30. новембар 2017.)]</ref> [[Хомољски сир|хомољски]],<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=30kRij4Ht-Y Хомољски сир (РТС Јутарњи програм - Званични канал)]</ref> [[Златарски сир|златарски]],<ref>[http://mondo.rs/a956161/Info/Posao/Internet-prodaja-sira-sa-Zlatara-Milanka-Trtovic.html Миланки се смејало цело село (Мондо, 14. новембар 2016.)]</ref> [[Пљеваљски сир|пљеваљски]],<ref>[http://kodex.me/clanak/40350/pljevaljski-sir-na-balkan-ciz-fesivalusjenički Пљеваљски сир на Балкан чиз фестивалу (Кодекс, 17. јануар 2014.)]</ref> [[Стропланински сир|старопланински]],<ref>[https://mlekarastaraplanina.com/sr/o-nama/ Млекара Стара планина]</ref> [[Сврљишки сир|сврљишки]],<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=SnpbHoXyKvo Сврљишки сиреви (РТС Квадратура круга - Званични канал)]</ref> [[Влашићки сир|влашићки]]<ref>[http://www.nezavisne.com/zivot-stil/hrana-pice/Porodica-Mehic-vise-od-150-godina-pravi-vlasicki-sir/310090 Породица Мехић више од 150 година прави влашићки сир (Независне, 13. јун 2015.)]</ref> и др.
* [[Качкаваљ]] - тврди жути сир настао је на [[Балкан|Балканском полуострву]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=lBYnIXqqYl0 Домаћи козји качкаваљ - Балканика продакшн]</ref> Касније се раширио у Русију, Турску, јужној Италији, јужној Мађарској, и још неким источним земљама. У Србији традиционално се справљао качкаваљ у сточарским газдинствима на Старој планини, Сврљишким
* На Балкану справља се сир и кајмак из меха-мешине, као и сир шкрипавац.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=02aB1JVqNXQ Савремена опрема и традиција за савршени херцеговачки сир и кајмак (Фокус-Званични канал)]</ref><ref>[https://www.klix.ba/lifestyle/putovanja/hrana-koju-morate-probati-u-trebinju-med-sir-skripavac-i-grah-poljak/150928093 Храну коју морате пробати у Требињу: мед, сир шкрипавац и грах пољак (Кликс, 28. септембар 2015.)]</ref>
| |||