Веселин Чајкановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м поправљене мртве везе |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Научник
| име
| слика
| опис_слике
| датум_рођења
| место_рођења
| држава_рођења
| датум_смрти
| место_смрти
| држава_смрти
| поље =
| институција
| школа
| студенти
| познат_по
| награде
| напомене
}}
'''Веселин Чајкановић''' ([[Београд]], 28. март/[[9. април]] [[1881]] — [[Београд]], [[6. август]] [[1946]]) је био доктор филозофије, [[филологија|филолог]], [[етнологија|етнолог]], [[преводилац]], [[историја религије|историчар религије]], [[митологија|митолог]], професор [[Београдски универзитет|Универзитета у Београду]] и дописни члан [[СКА]].
Ред 123:
Његови високо вредновани уџбеници латинског језика за гимназије, засновани су на његовом изузетном знању језика, ерудицији, поузданим естетским мерилима и адекватном осећају за педагогију, постали су образац стручно и компетентно урађених уџбеника{{sfn|Јовановић|2008|p=39}}:
* ''„Извод из француске граматике”'' (1916)
* ''„Латинска читанка за шести разред“'' (1927)
Линија 154 ⟶ 153:
'''Књиге о религији''':
* ''„О [[Зенобије]]вој збирци пословица и њеним изворима”'' (1914)
* ''„У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке”'' (1914)
Линија 179 ⟶ 177:
Био је сарадник у изради [[Народна енциклопедија|Народне енциклопедије]], уредника [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]], где је обрадио теме из историје религије, неке у виду резимеа раније објављених радова и оних које је тек намеравао да обради{{sfn|Ђурић|1994|p=320}}:
* Књига I А—З (1926): [[аждаја]], [[ала]], [[анђео]], [[баба]], [[бабине]], [[бабице]], [[бадњак]], [[Бадњи дан]] и [[Божић]], [[балван]], [[вампир]], [[варица]], [[ведогоња]], [[вештица]], [[Вила (митологија)|вила]], [[врачање]], [[вук]], [[гостопримство]], [[Дабог]], [[Див (митологија)|див]], [[додоле]], [[Дукљан]] - (цар) Дуклијан, [[душа]], [[ђаво]], [[Ђурђевдан]], [[жаба]], [[Жртвовање|жртва]], [[запис]], [[Змај (словенска митологија)|змај]], [[змија]];
* Књига II И—М (1927): [[камен]], [[капа]], [[кашика]], [[колач]], [[коледа]], [[кољиво]], [[космогонија]], [[култ мртвих]];
Линија 192 ⟶ 189:
Тек седамдесетих година 20. века Чајкановићев студент, а затим и сам као професор, [[Војислав Ђурић (историчар књижевности)|Војислав Ђурић]] је бројне Чајкановићеве расправе и чланке, који су између два светска рата објављени у домаћој периодици, приредио и објавио у књизи „Мит и религија у Срба” (1973).{{sfn|Витезовић|2017}}
Ђурић је затим објавио и Чајкановићев рукопис из Архива САНУ, „Речник српских народних веровања о биљкама” (1985).{{sfn|Витезовић|2017}} Први текст о значењима биљака у народном веровању Чајкановић је објавио о [[босиљак|босиљку]] још 1935, а наредне 1936. је објавио и текстове о [[трн]]у и [[глог]]у. Речник који је приредио Ђурић је садржао 215 азбучним редом поређаних јединица, о биљкама које су у религиозном веровању, култу и магијској пракси и народној медицини имали одређену улогу, коришћењем богате етнолошке грађе. Уз овај речник, који је објављен уз минималне интервенције, Ђурић је, користећи Чајкановићев принцип, саставио мањи речник са још 37 биљака и додао записе о [[бадњак]]у, запису, колачу, митском биљу, сеновитом дрвећу, сетви и табуираним биљкама, теме на које је Чајкановићев речник упућивао, али које оригинално нису
Одлучујући подухват је било приређивање „Сабраних дела из српске религије и митологије” (1994), у пет књига, која обухватају све раније објављене Чајкановићеве радове, као и „Стару српску религију и митологију”, дело које је Чајкановић оставио недовршено у рукопису, али из чијег се садржаја и сачуваних поглавља може видети да је требало да буде „велико финале” свих његових радова на реконструисању старе вере. Оно што није стигао да напише, представља велики губитак за српску етнологију.{{sfn|Витезовић|2017}}
Линија 198 ⟶ 195:
== У његову част ==
Одликован је сребрном и златном [[Медаља за храброст|
Од априла 2005, у насељу [[Медаковић III]] на [[Градска општина Звездара|Звездари]] у Београду, улица Падина је понела његово име.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1928|p=28}}
Линија 204 ⟶ 201:
[[Лаура Барна]] је 2012. објавила роман „Пад клавира”, која описује духовну атмосферу Сењака средином 20. века, а започиње рушењем његове породичне куће.
==
{{
== Литература ==
* {{cite journal
* {{cite web
▲* {{cite journal |ref={{harvid|Сретеновић|26. 11. 2006}} |last1=Сретеновић |first1=Мирјана |title=О жртвама комуниста |journal=Политика онлајн |date=26. 11. 2006 |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/18388/О-жртвама-комуниста |accessdate=19. 12. 2018 |publisher=Политика новине и Магазини д.о.о. |location=Београд}}
* {{cite book
▲* {{cite web |ref= {{harvid|Енциклопедија СНП|Чајкановић Веселин}} |last1=П. |first1=Ж. |title=Енциклопедија Српског народног позоришта |url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=755 |publisher=Српско народно позориште |accessdate=19. 12. 2018 |location=Нови Сад}}
* {{cite journal
▲* {{cite book |ref= {{harvid|Ко је ко у Југославији|1928}} |editor1-last=Петровић |editor1-first=И. М. |editor2-last=Тежак |editor2-first=Д. Тежак |title=Ко је ко у Југославији |year=1928 |publisher=Југословенски годишњак, Нова Европа |location=Београд, Загреб |pages=24 |url=http://www.arhiva.unilib.rs/unilib/repozitorijum/ostalo/digi/ko_je_ko/kojeko01-34.pdf |accessdate=19. 12. 2018}}
* {{cite book|ref=harv |last=Вранић-Игњачевић |first=Марија |editor1-last=86-7301-027-6 |title=Веселин Чајкановић : 1881-1946 : каталог изложбе |year=2006 |publisher=Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ |location=Београд |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izdanja/2006/cajkanovic.pdf |accessdate=21. 12. 2018}}
▲* {{cite journal |ref=harv |last1=Алексић |first1=Перо |editor1-last=Качаревић |editor1-first=Славољуб |title=Нечастиви на Београдском универзитету |journal=Српско наслеђе |year=1998 |volume=3 |url=http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/02/article-09.html |accessdate=19. 12. 2018 |publisher=НИП Глас |location=Београд}}
* {{cite book|ref=harv |last=Ђурић |
* {{cite journal
* {{cite journal|ref=harv |last=Јовановић |first=Бојан |editor-last=Радојичић |editor-first=Драгана |title=Чајкановићев пут од античке и народне књижевности до српске религије и митологије |journal=Гласник |year=2008 |volume=1 |issue=56 |url=http://www.etno-institut.co.rs/files/gei/56_1/jovanovic_56_1.pdf |accessdate=23. 12. 2018 |publisher=Етнографски институт САНУ |location=Београд |issn=2334-8259}}
▲* {{cite journal |ref={{harvid|Барна|21. 11. 2015}} |last1=Барна |first1=Лаура |title=Из културне историје : Кућа памти |journal=Политика - културни додатак |date=21. 11. 2015 |url=http://krivak.rs/wp-content/uploads/2015/11/aktivnosti_KulturnKlub_Laura_Barna_clanak_u_Politici_21_11_2015.pdf. |accessdate=23. 12. 2018 |location=Београд}}
* {{cite journal
* {{cite journal|ref=harv |
* {{cite journal|ref=harv |
* {{cite journal
* {{cite book
* {{cite book|ref=harv |
▲* {{cite book |ref=harv |last1=Ђурић |first1=Војислав |title=Веселин Чајкановић: О врховном богу у старој српској религији : Предговор и Поговор |year=1994 |location=Београд |url=http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/05/Veselin-Cajkanovic-O-Vrhovnom-Bogu-u-Staroj-Srpskoj-Religiji.pdf |accessdate=25. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170623012400/http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/05/Veselin-Cajkanovic-O-Vrhovnom-Bogu-u-Staroj-Srpskoj-Religiji.pdf |archive-date=23. 06. 2017 |dead-url=yes |df= }}
▲* {{cite book|ref=harv |last1=Гароња-Радованац |first1=Славица |editor1-last=Бјеладиновић-Јергић |editor1-first=Јасна |title=Зборник: Српске народне приповетке са подручја Војне крајине и Славоније у Антологији Веселина Чајкановића |date=2001 |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |pages=513-526 |url=https://books.google.es/books?id=EQcSAQAAIAAJ&pg=PA513&lpg=PA513&dq=Веселин+Чајкановић&source=bl&ots=OCcl7O7Wb7&sig=Q0JvXzvSmsCBorFaZYv1DK9kFQg&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjBo7LTkLzfAhWyyoUKHfO5By44KBDoATAEegQIBhAB#v=onepage&q=Веселин&f=false |accessdate=26. 12. 2018 |language=sr}}
== Види још ==
|