Јован I Запоља — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 44:
Непуних месец дана касније на другом састанку у [[Братислава|Пожуну]], друга владајућа струја изабрала је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I]] за краља. Овим је у Угарској настало стање пред грађански рат. Племићи су из користољубља мењали стране од једне ситуације до друге. Настао је хаос који је тотално дестабилисао и изцрпео до тада економски јаку Угарску. Фердинанда су подржавале чешке, немачке и шпанске краљевске куће, тако да Запољи, да би се одржао на власти, није остало избора и он се окренуо истоку и [[Османско царство|Турцима]] који су му заузврат дали власт над освојеним делом Угарске. Турци су под одређеним условима Запољу признали за угарског краља.
 
У том метежу угарско племство је тражило излаз. Дуго су преговарали да би поново ујединили земљу, али без успеха. На крају [[1538]]. године постигнут је напредак, договорен је статус кво и дошло је до међусобног признавања два краља, са тим да после Запољине смрти део краљевства потпадне под власт [[Јагелонци|Јагеловића]]. Већ следеће године Запоља се оженио са Изабелом Јагело и добио сина, будућега [[Јован II Жигмунд Запоља|Јована II Жигмунда Запољу]] ''(-{János Zsigmond}-)''. Недуго после тога, тачније после две недеље Јован Запоља је умро. После његове смрти наставили су се немири у држави и после турског освајања [[Будим]]а 1541. године Угарска се распала у три дела [[Историја Мађарске у Османском царству|Османлијску Угарску]], [[ХабзбуршкаКраљевина Угарска (1526-1867)|Хабзбуршку Угарску]] и [[Трансилванија|Ердељ]].
 
== Породично стабло ==