Српски Милетић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
 
== Историја ==
Српски Милетић се први пут под тим именом помиње 1786. године. У мађарским записима село се назива Rácz-Militics или Militics, а у немачким Milititsch или Berauersheim. Године [[1733]]. у Рац Милетићу има 160 домова а православни свештеници су: Адам Ћосић, '''Василије Милетић''', Василије Јовановић, Петар Лукић и Василије Сабадуш.<ref>"Сербски летописи", Пешта 1859-1860.</ref> Насеље Српски Милетић се везује за сеобу Срба. Срби који су дошли на просторе данашњег Милетића бавили су се сточарством и земљорадњом. Село је добило име по имућном човеку Милети (или породици Милетић), који је касније био и управитељ села.
 
Царица Марија Терезија је, већ започету, колонизацију становништва из западних крајева Хабзбуршке монархије у слабо насељену Војводину интензивирала у огромној размери. Стотине хиљада људи предвиђено је за пресељење. Придошли Немци су већином били из Шварцвалда, а мањи део је дошао из Палатината и Бадена. Било је и оних који су дошли и из Мајнца, Трира, Лорене, Сара и Хохензолена. Немци су били уписани у црквеним књигама Оџацима и пре колонизације. Уз то, развојачењем дела Војне границе поставило се питање решавања статуса великог броја милитара са њиховим породицама. У овом политичко-економско-социјалном, конфесионалном и демографском оквиру одиграло се насељавање пустаре Милетић и Овсеница Србима из прекодунавских крајева 1745. године. Са доста квалитетних ораница и лепим пашњацима Српски Милетић развијало се налик суседним насељима сличне судбине: прве три године ослобођени феудалних и државних давања, а затим до 1770. године обавезе су узимане према Трауновом урбару и ерарским прописима.