Хип-хоп музика — разлика између измена

Термин хип хоп ({{Јез-енгл|hip (hipper; hippest) + hop (hopped; hopping)}}) односи се на музичку форму (хип хоп [[музика]]), и културни покрет (хип хоп [[култура]]), који се претежно развијао унутар [[Афроамериканци|афричко-америчке]] урбане заједнице. Откако се први пут појавио у Њујорку [[1970-е|1970-их]].их година, хип хоп се развијао и обухватио не само реп музику, већ цео животни стил који се константно сједињавао са различитим елементима [[технологија|технологије]], [[уметност]]и и урбаног живота.<ref name=Stover>{{harvnb|Stover|2009|pp=}}</ref><ref name=chang>{{harvnb|Chang|2005|pp=}}</ref><ref>{{cite web |url= http://findarticles.com/p/articles/mi_m0FXV/is_2_15/ai_n13557237|title = Latinos in hip hop to reggaeton|accessdate = 28. 7. 2008. |author= Castillo-Garstow, Melissa |date = 1. 3. 2008.|work= |publisher=Latin Beat Magazine}}</ref><ref>{{cite news |last=Rosen| first = -{Jody}-| title = -{A Rolling Shout-Out to Hip-Hop History}- | work = -{[[Њујорк тајмс|The New York Times]]}-| date = 12. 2. 2006. |url=http://www.nytimes.com/2006/02/12/arts/music/12rose.html?pagewanted=3| accessdate = 10. 3. 2009.|pages=32-}}</ref> Хип хоп садржи две основне компоненте: [[реповање]] ({{Јез-енгл|MCing}}, од [[церемонијал мајстор|''-{master of ceremonies}-'']]) и [[диск-џокеј|ди-џејинг]] ({{Јез-енгл|DJing}}, од [[диск-џокеј|''-{disc jockey}-'']]). Заједно са [[хип хоп плес]]ом (углавном [[брејкденс|брејкденсинг]]инг) и урбаном уметношћу, тј. [[графити]]ма, ово чини четири елемента хип хоп културног покрета чију су историју започели млади, углавном људи [[Африка|афричког]] порекла који су живели у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]].{{sfn|Kugelberg|2007|p=17}}<ref>{{cite news |last=Brown|first=Lauren |title = Hip to the Game – Dance World vs. Music Industry, The Battle for Hip Hop’s Legacy |publisher=Movmnt Magazine |date = 18. 2. 2009. |url=http://www.movmnt.com/monsters-of-hip-hop-2_003332.html |accessdate = 30. 7. 2009.}}</ref><ref>{{harvnbsfn|Chang|2005|pp=90-}}</ref><ref>{{cite news |last=Walker |first=Jason |title=Crazy Legs - The Revolutionary |work=SixShot.com |publisher=Web Media Entertainment Gmbh |date=31. 1. 2005. |url=http://www.sixshot.com/articles/4884/ |accessdate=27. 8. 2009. |archive-url=https://web.archive.org/web/20100215110008/http://www.sixshot.com/articles/4884/ |archive-date=15. 022. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref>

Први елемент који је почео да развија хип хоп културу је ди-џејинг. Наиме, током раних [[1970е|1970-их]], ''-{[[DJ Kool Herc]]}-'' пореклом са [[Јамајка|Јамајке]] стигао је у Њујорк.<ref>{{Cite web |url=http://www.stantondj.com/v2/cartridge/artists_herc.php |title=Архивирана копија |access-dateaccessdate=13. 10. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080723225808/http://www.stantondj.com/v2/cartridge/artists_herc.php# |archive-date=23. 077. 2008 |dead-url=yes |df= }}</ref> Док је боравио на Јамајци, упознао је њихову традицију „здравице“, тј. импровизоване [[поезија|поезије]] и њеног казивања преко [[реге]], [[диско музика|диско]] и [[фанк]] [[Грамофонска плоча|плоча]].<ref>{{harvnb|Campbell|Chang|2005|pp=??}}</ref> Током [[1980е|1980-их]] и [[1990е|1990-их]] година па све до данас, ди-џеј није имао неку значајнију улогу од оне коју је имао у клубовима. Он је ту да подржи [[ем-си|-{MC}-]]-a (репера) тако што изводи инструменталну нумеру која се назива бит ({{Јез-енгл|beat}}). Бит је у ствари инструментална позадина хип хоп песме која укључује појаву [[удараљке|перкусија]], [[синтесајзер|синтисајзера]] и било ког другог звучног елемента песме који није [[глас]] репера. Бит обично компонује [[Музички продуцент|продуцент]], а неки репери стварају и сопствене. Извођачи тврде да је бит веома битан део песме, зато што диктира [[темпо]], [[расположење]] и прогресију песме. Многи уметници користе већ постојеће битове за своју песму. Наиме, бит се често стварао тако што се користио узорак одређених инструмената (нпр. перкусија) из већ постојећих песама, обично фанк или соул снимака.

Прва забележена реп група која је постојала у Америци била је ''-{[[Kool Herc and The Herculoids]]}-''. Заједно су наступали по [[клуб]]овима и врло брзо стекли популарност.<ref name="That’s the joint"> Forman M; Neal M “That’s the joint! The hip-hop studies reader”, Routledge, 2004. '''p.2'''</ref> Касније су се појављивале и друге реп групе које су у то време наступале само у клубовима. Појава групе ''-{The Shugarhill gang}-'' са песмом ''-{Rappers Delight}-'' на америчким [[топ листа]]ма се у [[енциклопедија]]ма савремене музике третира као почетак реп [[Еволуција|еволуције]].<ref name="Nile">{{cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=t-SCGNOieBI&feature=related|title = The Story of Rapper's Delight by Nile Rodgers|publisher=RapProject.tv|accessdate = 12. 10. 2008.}}</ref> Неки историчари наводе да је група ''-{[[King Tim III (Personality Jock) by the Fatback Band]]}-'' имала прву комерцијалну хип хоп песму, али су они били [[фанк]] и [[диско музика|диско]] група. [[1980]]. године ''-{[[Kurtis Blow]]}-'' објављује свој први албум ''-{The Breaks}-'' и он је први хип хоп уметник који се појавио на националној [[Телевизија|телевизији]].

Andrew Drever, [http://www.theage.com.au/articles/2003/10/22/1066631489557.html?from=storyrhs"Jungle Brothers still untamed"], ''The Age'' [Australia], October 24 2003.</ref> и велики успон појединих праваца у реп музици као нпр. генгста реп и џи-фанк. Постоје још неки мањи правци у хип хоп музици, као нпр. ''-{Dirty South}-'', ''-{Midwest}-'' итд. После златног доба хип хопа следи период који се назива ''-{new school}-''.<ref>Dinco D, in conversation with Derek Phifer, [http://www.hhnlive.com/features/more/340 "Leader of The New School: Dinco D."] {{Wayback|url=http://www.hhnlive.com/features/more/340 |date=20080222163223 }}, ''HHNLive'', October 15, 2007. Retrieved onПриступљено July 4, 2008.</ref><ref>Callahan-Bever, Noah. [http://www.vibe.com/music/next/2006/01/lupe_fiasco_grindin/ "Lupe Fiasco - Grindin'"] {{Wayback|url=http://www.vibe.com/music/next/2006/01/lupe_fiasco_grindin/ |date=20080115102112 }}, ''Vibe'', January 18, 2006. Retrieved onПриступљено July 2, 2008.</ref>

[[1991]]. године група ''-{[[N.W.A.]] (Niggaz With Attitude)}-'' издала је албум ''-{Niggaz4Life}-''. To је прва хардкор реп плоча која је стигла до врха [[топ листа|топ листе]] иако су неке продавнице одбијале да је продају, a енглеске власти су је заплениле због [[обсценост]]и.<ref name=RIAA>[http://www.riaa.com/goldandplatinumdata.php?resultpage=1&table=SEARCH_RESULTS&action=&title = &artist=N.W.A.&format=&debutLP=&category=&sex=&releaseDate=&requestNo=&type=&level=&label=&company=&certificationDate=&awardDescription=&catalogNo=&aSex=&rec_id=&charField=&gold=&platinum=&multiPlat=&level2=&certDate=&album=&id=&after=&before=&startMonth=1&endMonth=1&startYear=1958&endYear=2007&sort=Artist&perPage=25 'N.W.A.' RIAA certifications.] RIAA. Accessed November 1, 2007.</ref> Један од чланова групе ''-{N.W.A.}-'' [[1993]]. издаје самостални албум ''-{The Chronic}-'' и започиње серију генгста репа. Још један значајан моменат у хип хоп музици се десио током [[2000]]. године када је шкотско-амерички бели репер ''-{[[Eminem]]}-'' уз велику подршку репера и продуцента познатог као ''-{[[Dr. Dre]]}-'' издао албум ''-{The Marshall Mathers LP}-'' који је распродат у девет милиона примерака.<ref name="MMLP">{{cite web|accessdate = 23. 4. 2008. |url=http://www.rollingstone.com/news/story/5923810/eminem_bounces_britney_from_top_spot|title = Eminem Bounces Britney From Top Spot |publisher=Rolling Stone}}</ref> Од [[2000]]. године па до данас из године у годину се изузетно повећавао број хип хоп албума и данас је овај жанр један од најслушанијих праваца музике у свету.

Један од најконтроверзнијих праваца у хип хоп музици је свакако генгста реп. У оквиру њега се говорило о уличним бандама, [[секс]]у, [[дрога]]ма и [[насиље|насиљу]] у унутрашњости [[Лос Анђелес]]а и [[Њујорк]]а и због овакве теме, генгста реп је привлачио велику пажњу слушалаца.<ref name="autogenerated1">[http://rap.about.com/od/genresstyles/p/GangstaRap.htm Gangsta Rap - What Is Gangsta Rap], Приступљено 29. 4. 2013.</ref> Генгста реп се први пут јавно представља публици [[1986]]. године, a две године касније изласком албума ''-{Straight Outta Compton}-'' од ''-{N.W.A.}-'' који је привлачио пажњу и ''-{[[Federalni istražni biro|FBI]]}-''-a, афирмише се на глобалном нивоу.<ref>{{cite news |last=Ritchie |first=Ryan |title=Eazy to be hard |url=http://www.presstelegram.com/entertainment/ci_5315527 |work=Press Telegram |publisher=Los Angeles Newspaper group | date = 28. 2. 2007. |accessdate=26. 1. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20070304170024/http://www.presstelegram.com/entertainment/ci_5315527 |archive-date=044. 033. 2007 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref>{{Cite book|title = Rap, Rock, and Censorship: Popular Culture and the Technologies of Justice. |last=Deflem|first=Mathieu |url=http://www.cas.sc.edu/socy/faculty/deflem/zzcens97.htm |accessdate = 26. 1. 2008. |year=1993}}</ref> Био је то глас угњетаване црне расе, с тим што су се генгста репери углавном налазили у лошем окружењу: били су чланови [[банда|банди]], диловали дрогу итд. Генгста реп описује живот на улици уз све своје негативне чињенице: проституцију, обрачун банди, диловање дроге, убиства, насиље. Међутим, и после покушаја да се због експлицитних текстова овакве групе [[Цензура|цензуришу]], генгста реп је био још више популарнији. Последњих десет година [[20. век|XX века]]а овај правац постао је велики део америчке музике и изазвао значајну контроверзу преко текстова који су промовисали насиље, [[промискуитет]], дрогу и [[мизогинија|мизогинију]]. Представници овог жанра су: ''-{[[ICE-T]]}-'', ''-{[[N.W.A.]]}-'', ''-{[[ICE CUBE]]}-'', ''-{[[тупак Шакур|2Pac]]}-'', ''-{[[Снуп Дог|Snoop Dogg]]}-'', ''-{[[Geto Boys]]}-'', ''-{[[Above the Law]]}-'', ''-{[[Schooly D]]}-'', ''-{[[Da Lench Mob]]}-'', ''-{[[Лице са ожиљком|Scarface]]}-'', ''-{[[Too $hort]]}-''.

Бас реп је врста репа која је карактеристична по бржем [[темпо|темпу]], а настала је на [[Флорида|Флориди]] и до данас је најпопуларнија у неким јужним државама Америке.<ref>{{harvnbsfn|Unterberger||pp=144–145}}</ref> Представници овог жанра су ''-{[[2 Live Crew]]}-'' и ''-{[[I Quad City DJ's]]}-''.

Социјално-политички реп се први пут појавио почетком [[1980е|1980-их]]. Одликују га социјално-политичке поруке и борба против [[расизам|расизма]], угњетавања од стране белаца и насиља.<ref>How Conscious Hip Hop Failed Us by Davey D. [http://hiphopnews.yuku.com/topic/502]</ref> Прави процват је остварио [[1988]]. године изласком албума ''-{It Takes A Nation Of Millions To Hold Us Back}-'' групе ''-{[[Pablik enemi|Public Enemy]]}-''.<ref name="RS90s">{{cite web |last=Otto| first = Jeff | url = http://www.rocklist.net/rstone.html#Recordings%20of%20the%20%E2%80%9890s | title = Rolling Stone Essential Albums of the 90s at Rocklist.net | format = | work = | publisher = | accessdate = 2. 6. 2007.}}</ref><ref name="acclaimed">{{cite web | title = ''It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back'' at AcclaimedMusic.net | date = | url = http://www.acclaimedmusic.net/061024/A721.htm | publisher = AcclaimedMusic.net | accessdate = 3. 5. 2007.}}</ref><ref name="TheSourcePE">{{cite web |last=| first = | url = http://www.rocklist.net/source.htm | title = The Source's 100 Best Rap Albums at Rocklist.net | work = | publisher = | accessdate = 2. 6. 2007.}}</ref> ''-{[[Chuck D]]}-'', један од репера из поменуте групе је изјавио: {{Цитат|Мој посао је да пишем шокантне текстове који ће пробудити људе.}}Још од [[1988]]. године текстови ''-{Chuck D}-'' су били у центру контроверзе која је кружила у хип хоп култури и помогли су да ''-{Public Enemy}-'' постане једна од најуспешнијих и најутицајнијих група у историји репа. Генгста реп је такође почео да се развија осамдесетих година, али му је требало око десетак година да се потпуно афирмише.

Хип хоп музика користи варијанте [[сленг]] ({{Јез-енгл|slang}}) термина који се мењају како се мења и сам хип хоп.<ref>{{Cite web |url=http://www.csupomona.edu/~rrreese/HIPHOP.HTML |title=Dr. Renford R. Reese's Homepage{{Ботовски наслов}} |access-dateaccessdate=13. 10. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100414033200/http://www.csupomona.edu/~rrreese/HIPHOP.HTML |archive-date=14. 044. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref> Многе речи из овог речника су преузете из ''-{[[African American Vernacular English]]}-''.<ref>[http://www.etymonline.com/index.php?l=h&p=8 Online Etymology Dictionary{{Ботовски наслов}}]</ref> Сленг коришћен у хип хоп музици нам често може открити одређено доба хип хопа. Током необичног комерцијалног успеха крајем [[20. век|XX]] и у раном [[21. век|XXI веку]]у, како се хип хоп култура проширила широм света, људи који чак и не говоре [[енглески језик]] користе речи из сленга хип хопа и често дају модификовано значење речи њиховој сопственој сврси. Ово не подразумева да је улични црни језик [[Граматика|граматички]] нетачан када се пореди са енглеским, већ се ради о константном инвестирању (улагању) и варијацији нове [[терминологија|терминологије]] удружене са уличним говором. На пример, још од [[1960]]. разни извођачи употребљавају речи у њиховом супротном значењу, као што је реч „лош“ у значењу „добар“ или „изузетан“. Мењање значења „лош“ као супротно од нечег доброг зависи само од вокалне промене, израза и контекста у оквиру кога је термин „лош“ коришћен. Током [[1980е|1980-их]] година текстописци реп музике почели су да замењују реч „лош“ са изразима као што су ''-{def, dope, phat}-'' да опишу нешто добро или изузетно. Речи из сленга су се прилагодиле у многе различите дијалекте широм Америке и света и чак до људи који нису обожаватељи хип хопа.

У последњој деценији 20. века уздиже се популарност ''-{bling-bling}-'' животног стила реп музике, тј. фокусирање на симболе добра и статуса као нпр. [[новац|новца]], [[злато|злата]], [[аутомобил|кола]] и [[одећа|одеће]].<ref>http://www.jewel-smile.com{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Jewel-smile</ref> Иако је све ово постојало и пре хип хоп културе, нова, интензивна ''-{bling-bling}-'' култура има корене у огромној комерцијалној успешности крајем [[20. век|XX века]]а (захваљујући [[видео спот]]овима). Други уметници, углавном ван хип хоп културе, су критиковали тежњу ''-{bling-bling}-'' као материјалистичког. <!--Судећи по реперу ''-{[[Shollz D]]}-'' ношење злата иде далеко од материјалистичког и оно симболише физичког и вербалног [[ратник]]а. (Ово избацујем јер нигде нисам нашао репера под тим именом.)--> Реп продуцент ''-{[[Marley Marl]]}-'' каже да је реп музика направљена за гледање и да је заправо свој албум направио за људе који желе да слушају „кул“ музику док возе, јер битови су направљени да натерају звучнике да „урличу“.<ref>[http://www.allmusic.com/artist/marley-marl-p101803 -{Allmusic: Marley Marl > Biography}-], Приступљено 29. 4. 2013.</ref>

Дуго времена, ''-{[[BET]]}-'' био је једини телевизијски канал који је пуштао велику количину хип хоп музике,<ref name="Market Nobody Wanted">{{cite news|last=Johnson|first=Robert|last2=Dumaine|first2=Brian|title = The Market Nobody Wanted|url=http://money.cnn.com/magazines/fsb/fsb_archive/2002/10/01/330571/index.htm|work=Fortune Small Business|date = 1. 10. 2002.|accessdate = 8. 9. 2008.}}</ref> али последњих година ''-{[[VH1]]}-'' и ''-{[[МТВ|MTV]]}-'' почели су да пропагирају хип хоп више него било који други жанр. Многи градови имају неку врсту локалних хип хоп [[новине|новина]], док су хип хоп [[Часопис|магазини]] са националном поделом распрострањени у неколико земаља. [[21. век|XXI век]] прати успон система медија, и хип хоп [[сајт]]ови сада нуде обимне дневне хип хоп репортаже.

Прва тачка означава да продуценти или сами [[уметник (музика)|уметници]] користе претходно снимљене материјале (бит) као сиров материјал. ''-{Hank Shocklee}-'' је истакао да репери не воле музичаре и да их не поштују. Разлог томе је зато што они посматрају људе који се баве реп музиком, као неког без имало знања. Он тврди да је заправо супротно, и да они имају боље чуло за музику и шта се све са њом може извести. Он је предложио и незваничну дефиницију музике да би оправдао свој рад:<ref>[http://eamusic.dartmouth.edu/~music3/week3.html -{Sonic Tourism, or "Commodifications of Ethnicity"}-]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 29. 4. 2013.</ref> {{Цитат|Ми верујемо да музика није ништа друго него организована бука. Можете узети било шта - уличну буку, нас како разговарамо, шта год желите - и направити музику његовим организовањем.}}

* {{Cite book|ref= harv|last=Toop|first=David|title = Rap Attack|edition=3rd|location=London|publisher=Serpent's Tail|year=2000|isbn=978-1-85242-627-9|pages=216}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Borthwick|first=Stuart|last2=Moy|first2=Ron|title = Popular Music Genres: An Introduction|publisher=Edinburgh University Press|location=|year=2004|isbn=978-0-7486-1745-6|pages=166}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Hip Hop Intellectual Resistance |last=Stover|first= A. Shahid |year=2009|publisher= Xlibris |isbn=978-1-4415-3425-5|pages=}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Can't Stop Won't Stop: A History of the Hip-Hop Generation|last=Chang|first= Jeff |editor= DJ Kool Herc |year=2005|publisher= Macmillan |isbn=978-0-312-30143-9|pages=}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Born in the Bronx |last=Kugelberg|first=Johan |authorlink= |year=2007|publisher=Oxford University Press |location=New York |isbn=978-0-7893-1540-3|pages=17}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Can't Stop Won't Stop: A History of the Hip Hop Generation |last=Chang|first=Jeff |year=2005|publisher=St. Martin's Press |location=New York |isbn=978-0-312-30143-9|pages=90}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Rap, Rock, and Censorship: Popular Culture and the Technologies of Justice. |last=Deflem|first=Mathieu |url=http://www.cas.sc.edu/socy/faculty/deflem/zzcens97.htm |accessdate = 26. 1. 2008. |year=1993}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Brown|first=Ethan|title = Queens Reigns Supreme: Fat Cat, 50 Cent, and the Rise of the Hip Hop Hustler|date = 22. 11. 2005 |publisher = Anchor|isbn=978-1-4000-9523-0|pages=}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Krims|first=Adam |title = Rap Music and the Poetics of Meaning |url=http://books.google.com/books?id=Gg8UiSodjz8C&pg=PA75&dq=%22g-funk%22&sig=ACfU3U0SGQ2bjz1RT8pnQ_Cu0oCVBkvpfQ#PPA74,M1 |accessdate = 2. 8. 2008. |year=2000|publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |isbn=978-0-521-63447-2|pages=74}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Rap music and street consciousness |last=Keyes|first= L. Cheryl |year=2004|publisher= University of Illinois |isbn=978-0-252-07201-7|pages=143}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Schloss|first=Joseph| title = Foundation: B-boys, B-girls, And Hip-Hop Culture In New York|year=2009| publisher = Oxford University Press}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Generations of youth: youth cultures and history in twentieth-century America |last=Austin|first= Joe |year=1998|publisher= NYU Press |isbn=978-0-8147-0645-9|pages=}}

{{Поп музика
| state =uncollapsed}}