Бачки Петровац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 23:
[[Датотека:Bački_Petrovac,_Evangelical_Church.jpg|мини|лево|200п|[[Евангелистичка црква у Бачком Петровцу]]]]
[[Датотека:Seoska kuća u Bačkom Petrovcu, izgled sa ulice.jpg|250п|мини|лево|Најстарија сеоска кућа у Бачком Петровцу]]
На територији насеља Бачки Петровац већ у [[преисторија|праисторијско доба]] постојала су [[Насеље|насеља]] а најстарији помен је из [[13. век]]а када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историским изворима и аналима из [[15. век|15]]. и [[16. век|16]]. као и [[17. век]]а. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били [[Мађари]] и [[Срби]]. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем [[16. век]]а 28 [[породица]]. У време устанка Ракоција Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац. Године [[1733]]., у '''Петровцу''' је било само 40 православних домова, а православни свештеници су Живан Милутиновић и Филип Арсеновић.<ref>"Сербски летописи", Пешта 1859-1860.</ref>
 
У првој половини [[18. век]]а дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. [[1747]]. доведени су први [[Словаци]] у [[Бачка|Бачку]] на имање Чарнојевића у [[Футог]]у где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и [[19. век]]у овде је било велико властелинство — футошко, које је обухватало [[Гложан]] и Петровац. Први подаци о броју становника датирају из [[1772]]. године из времена [[Марија Терезија|Марије Терезије]] и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У [[18. век|18]]. и 19. веку постаје највеће словачко [[насеље]] у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у [[Срем]] и за време [[Други светски рат|рата]] у [[Чехословачка|Чехословачку]]. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.
Ред 211:
{{портал|Србија}}
{{Commonscat|Bački Petrovac}}
 
* [http://www.backipetrovac.rs/ Званична презентација општине Бачки Петровац]
* [http://www.jankollar.org/ Гимназија „Јан Колар“ у Бачком Петровцу]{{sk}}
 
* [http://www.petrovec.com/ Петровец Онлине центар]{{sk}}
* [http://www.maticaslovenska.rs/ Матица Словачка у Србији]{{sk}}