Кулпин — разлика између измена

| место=Кулпин

| слика = Kulpin 33.JPG

| опис_слике=

| грб=Kulpin - Grb.png

| покрајина=Војводина

| округ=Јужнобачки

| слика = Kulpin 33.JPG

| опис_слике=Улица у центру

| општина=Бачки Петровац

| надм висина=83

| популација={{decrease}} 2775

| површина=36,4

| густина=82

| поштански код=21472

| позивни број=021

| регистарска ознака=-{NS}-

| гшир=45.4005

| гдуж=19.5855

'''Кулпин''' ([[словачки језик|слов]]. ''-{Kulpín}-'') је [[насеље]] у [[Србија|Србији]] у [[општина Бачки Петровац|општини Бачки Петровац]] у [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. било је 2775 становника.

[[Војводина]] је равница кроз коју протичу три велике реке. Због тога је увек изложена честим и дугим [[поплава]]ма које су имале пресудан утицај на изглед овог дела [[Панонска низија|Панонског басена]]. И у деловима који нису били у непосредној близини река преовладале су мочваре, велике стајаће воде и безброј плитких језера која су лети пресушила, но била је довољна јача киша па да се поново напуне водом. У току топлих годишњих доба, када се вода повлачила, расла је ту бујна [[трава]] и [[трска]] и све је то личило на једну велику пустару ([[Степа|степу]]), а већ у првим јесењим кишама јавиле су се [[подземне воде]]. Управо због тог смењивања изразито сувих и влажних периода у години било је ту изразито мало пијаће воде и дрвећа. У [[Бачка|Бачкој]] се налазио под водом централни део где је касније прокопан канал, а дуж обе стране [[Дунав]]а и [[Тиса|Тисе]] (и мањих речица) пружао се читав низ мочвара, бара и ритова. У тим непрегледним баруштинама била су легла безброј врста инсеката, који су досађивали и људима и стоци, посебно лети и у јесен. Зато су се у старом и средњем веку насеља градила на узвишењима. Кулпин је са својом околином за наше појмове Бачке доста високо постављан, а највиша тачка је узвишење “Клиса”, западно од данашњег Кулпина (89 метараm надморске висине ). Када узмамо у обзир све горе поменуте чињенице, онда је врло вероватна претпоставка да је Кулпин био настањен још у [[палеолит]]у (старије камено доба), јер данашња локација Кулпина са својом ближом околином налази се за ове појмове на релативно узвишенијем терену. То је велика зараван чије највише тачке ("Клиса“, „Вињичке“ ). Становници овога Кулпина су живели у [[земуница]]ма и бавили се [[сточарство]]м, [[лов]]ом и [[риболов]]ом. Најстарији запис о Кулпину датира од [[28. фебруар]]а [[1345]]. године. Касније се Кулпин више пута помиње у различитим историјским списима. Више пута је био опустошен од стране [[Турци|Турака]] а једном од [[Татари|татарских хорди]]. Локација се више пута мењала; “Клиса”, “Вињичке”, “Пескара” увек приликом новог насељавања.

Насеље постаје пустара након [[Карловачки мир|Карловачког мира]] ([[1699]]) и ослобођења ових крајева од Турака. Царица [[Марија Терезија]] га је [[1745]]. године даровала српској породици Вучковић-Стратимировић, пореклом из [[Херцеговина|Херцеговине]], и то за војничке заслуге у рату против Турака. У време аустро-турског рата [[1737]]. године браћа Стратимировић – Богић, Томо, Иван и Никола – дигла су устанак у Херцеговини. На позив тадашњег српског патријарха, [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенија IV Јовановића Шакабенте]], устаници из српских брђанских племена и арбанашки Клименти притекли су у помоћ [[Аустрија|Аустрији]]. Са турском војском су се сукобили код [[Нови Пазар|Новог Пазара]], [[Сјеница|Сјенице]] и [[Нова Варош|Нове Вароши]]. Надмоћне турске трупе присилиле су аустријску војску и устанике на повлачење.

[[Православна црква у Кулпину|Православни храм]] је грађен [[1809]]–[[1813]]. године, на [[темељ]]има некадашње дрвене црквице. Посвећен је Вазнесењу Исуса Христа (празник познат у народу под називом [[Спасовдан]]). Краси га велелепни иконостас, рад познатог војвођанског [[сликар]]а [[Јован Клајић|Јована Клајића]] ([[1846]]-[[1862]]1846–1862). У порти цркве сахрањени су неки од чланова породице Стратимировић.

Породица Стратимировић дала је неколико угледних и образованих личности. Међу њима се посебно истичу [[Стефан Стратимировић]] и [[Ђорђе Стратимировић]]. [[Стефан Стратимировић|Стеван Стратимировић]], карловачки митрополит ([[1790]]–[[1836]]), неколико деценија је био духовни и идејни вођа српског народа у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Вештом и проницљивом политиком помагао је ослободилачку борбу Срба у [[Први српски устанак|Првом]] и [[Други српски устанак|Другом устанку]] против Турака. Заслужан је за оснивање прве српске гимназије ([[1791]]) и прве богословије ([[1794]]) у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], затим гимназије у [[Нови Сад|Новом Саду]] ([[1810]]), учитељске школе у [[Сентандреја|Сентандреји]] ([[1811]]) и многих других просветних и културних установа. [[Ђорђе Стратимировић (војсковођа)|Ђорђе Стратимировић]] ([[1822]]–[[1908]]) био је командант српске војске у револуцији [[1848]]/[[1849|49]]. Ђорђе је од [[1849]]. активно службовао у аустријској војсци и стекао чин генерал-мајора. За Аустрију је вршио дипломатске мисије у [[Црна Гора|Црној Гори]], на [[Крф]]у, у [[Епир (историјска покрајина)|Епиру]], Србији и Италији.

Депанданс [[Музеј Војводине|Музеја Војводине]] из Новог Сада. Смештен је у дворцу Дунђерских, окружен парком од око 4 хектара. Сталну поставку чине: изложба стилског намештаја — у дворцу и низ изложби из историје пољопривреде, јединствених у овом делу Европе — у помоћним зградама и у дворишту. Музеј у Кулпину још није регистрован као засебна музејска установа, иако је та иницијатива још пре два века покренута од стране локалне заједнице и многих академских личности. У [[Кулпин]]у је 1993. године основан и регистрован Д. О. под називом ''Пољопривредни музеј у Кулпину'' који је организовао рестаурацију дуго година запуштеног дворца Дунђерски и осталих зграда, које су адаптиране за музесјске потребе. Д. О. Пољопривредни музеј у Кулпину је 2011. године регистрован као Удружење за музејску аграрну баштину, који се бори да локални музеј буде кадровски и технички опремљен као самостална институција културе, која би била матична установа свим мањим, приватним музејима и аматерским збиркама из домена пољопривреде и села, етно-кућама и музејима на отвореном простору. Обе установе, Музеј Војводине и „Пољопривредни музеј“, упутиле су надлежним органима иницијативу да у складу са законом, Скупштина АП Војводине оснује самосталну установу музејске делатности – Пољопривредни музеј са седиштем у Кулпину – али иницијатива за сада није спроведена.<ref>Časopis ''Iz istorije poljoprivrede'' UDK 63:93/99(05), godište: XVIII (2010), Sveska 1; YU {{ISSN |0353-412X}}</ref>

| извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>

| п1948=3578

| п1953=3728

| п1961=3742

| п1971=3312

| п1981=3226

| п1991=3203

| п1991н=3110

| п2002с=3104

| п2002=2976

| извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>

| ширина=300px

| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]].

| позадина=#ddd

| позиција=left

| шипке=

| извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>

| ширина=300px

| наслов=

| позадина=#eee

| лево2=м

| десно2=ж

| шипке лево десно=

| просекм=38.6

| просекж=41.1