Франц Миклошич — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: ШтајерскаШтајерска (регија)
Ред 24:
Докторирао је [[филозофија|филозофију]] је на [[Карл-Франценс Универзитет Грац|Универзитету у Грацу]] и неко време је ту радио као професор филозофије. Године [[1838]]. је прешао на [[Универзитет у Бечу]] где је стекао титулу доктора [[право|правних наука]]. Током својих студија на њега су утицали радови словеначког филолога и лингвисте [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]]. Напустио је право и и посветио је већи део свог живота проучавању [[словенски језици|словенских језика]].
 
Године [[1844]]. се запослио у [[Народна библиотека Аустрије|Царској библиотеци у Бечу]], где је остао до 1862. МиклошишМиклошич је 1844. објавио критику књиге [[Франц Боп|Франца Бопа]] ''Упоредна граматика'' ({{јез-нем|Vergleichende Grammatik}}), што је скренуло пажњу бечких академских кругова. Ова публикација је покренула дуги низ радова, у којима је Миклошич показао велику стручност. Његови радови су довели де револуције у проучавању словенских језика.
 
У [[Револуције 1848—1849.|Пролећу народа]] 1848. године Миклошич је активно учествовао у [[Словеначки национални покрет|Словеначком националном покрету]]. Био је председник политичког удружења „Словенија“, којикоје су основали словеначки студенти који су студирали у [[Грац]]у и [[Беч]]у. Уз [[Матија Мајар|Матију Мајара]] био је један од аутора који су разрадили идеју о Уједињеној Словенији. Након неуспеха револуционарних захтева, Миклошич се посветио само академским активностима.
 
Миклошич је 1849. године постављен за шефа тек основане катедре за словенску филологију Универзитета у Бечу, и остао је на тотом месту до 1886. године. Постао је члан [[Аустријска академја наука|Бечке академије]], која га је изабрала за секретара свог историјског и филозофског одсека. Његови бројни радови су се нису тицали само словенских језика, већ и [[румунски језик|румунског]], [[албански језик|албанског]], [[грчки језик|грчког]] и језика [[Роми|Рома]] и [[Синти|Синта]].
 
Уз [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Ђуро Даничић|Ђуру Даничића]], [[Димитрије Деметер|Димитрија Деметера]], [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]] и [[Иван Кукуљевић|Ивана Кукуљевића]] био је потписник [[Бечки књижевни договор|Бечког књижевног договора]] о заједничком књижевном језику [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]].