Франц Миклошич — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
 
== Значај за Србе ==
Миклошић је значајан за Србе јер је издао књигу са важним старим писаним споменицима, које је нашао у дубровачким архивима. То вредно дело објављено 1858. године у Бечу се односило на српску историју Србије, Босне и Дубровника. Посветио га је свом доброчинитељу и пријатељу широкогрудом српском књазу Михаилу Обреновићу. Њему је посветио још једну књигу, ону о православном манастиру Шишатовцу. Публиковао је Словенац још пуно старина, попут ''Душановог законика''. Са друге стране постављајући границе српског, хрватског и словеначког језика допринео је српској борби у одбрани; за његов опстанак. Приближио је западу српски народ, показао његову снагу и просторе на којима живи. Он је као научник устврдио да су Срби Штокавци (говоре штокавским дијалектом), , Хрвати Чакавци а Словенци Кајкавци.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1891.</ref> По њему су '''Штокавци Срби''' широко распрострањени. Тако источни предео српства обухвата Срем, Банат, северну Србију, Ресаву, источну и Стару Србију. А западни предео српства чине Црна Гора са Боком Которском, северна Албанија, Дубровник, Херцеговина и Босна...делу Славоније. У Хрватској су штокавци већином православни Срби, као и у горњој Далмацији где су познати по народним песмама као ускоци. Због таквих научних филолошких теза био је омрзнут код Хрвата, којима је такође одредио место мада маргинално и уско. Миклошић је помагао Вуку Караџићу око издавања српског речника и објављивању српских народних песама. Афирмативним писањем о Вуковом раду дао му је значај.
 
Уз [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Ђуро Даничић|Ђуру Даничића]], [[Димитрије Деметер|Димитрија Деметера]], [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]] и [[Иван Кукуљевић|Ивана Кукуљевића]] био је потписник [[Бечки књижевни договор|Бечког књижевног договора]] о заједничком књижевном језику [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]].