Франц Миклошич — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
У [[Револуције 1848—1849.|Пролећу народа]] 1848. године Миклошич је активно учествовао у [[Словеначки национални покрет|Словеначком националном покрету]]. Био је председник политичког удружења „Словенија“, које су основали словеначки студенти који су студирали у [[Грац]]у и [[Беч]]у. Уз [[Матија Мајар|Матију Мајара]] био је један од аутора који су разрадили идеју о Уједињеној Словенији. Изабран је 1848. године у изборном срезу Св. Ленарта у доњој Штајерској за посланика у првом аустријском уставотворном сабору. Након неуспеха револуционарних захтева, Миклошич се посветио само академским активностима. Поставио је својим радом и делом темеље словенске филологије, као највећи ауторитет у тој области. Највише стручних радова је штампао у гласницима академија а већи радови су се појавили као бројне књиге.
Миклошич је 1849. године постављен за шефа тек основане катедре за словенску филологију Универзитета у Бечу, и остао је на том месту до 1886. године. Радио је као ванредни професор словенских језика и литературе. Следеће 1850. године именовао га је аустријски министар гроф Лав Тун, за редовног професора исте струке на бечком универзитету. Од тада Миклошић интензивно пише и објављује своје научне филолошке радове. Главно дело му је упоредна граматика словенских језика<ref>"Босанска вила", Сарајево 15. април 1891.</ref>, од четири огромне свеске. То грандиозно славистичко дело било је награђено од стране аустријске академије. Постао је члан исте [[Аустријска академја наука|Бечке академије]], која га је изабрала за секретара свог историјског и филозофског одсека. Његови бројни радови су се нису тицали само словенских језика, већ и [[румунски језик|румунског]], [[албански језик|албанског]], [[грчки језик|грчког]] и језика [[Роми|Рома]] и [[Синти|Синта]]. Друго главно Миклошићево дело представља
Миклошићево научно стремљење наставио је следбеник Хрват, [[Ватрослав Јагић]], који је и формално запосео после његове смрти упражњену славистичку катедру у Бечу.
| |||