Франц Миклошич — разлика између измена

Фрањо витез Миклошич<ref>"Босанска вила", Сарајево 1891.</ref> је рођен 1813. године у [[Штајерска (регија)|штајерском]] селу [[Радамершчак]]у близу града [[Љутомер]]а, који је тада припадао [[Аустријско царство|Аустријском царству]]. Поникао је у сељачкој породици а током живота досегао врх друштвене научне и академске лествице. Миклошич је био одликованим бројним високим орденима аустријским и страним, био прави и почасни члан многих учених друштава, доживотни члан господске куће царског већа, те дворски и тајни царски саветник, витез Леополдовог ордена, прави члан аустријске и руске царске Академије, почасни члан Југословенске академије у Загребу, Матице словенске у Љубљани и дригихдругих.

Гимназију је похађао у Вараждину, па Марибору. А филозофију и право слушао у Грацу и Бечу. Докторирао је [[филозофија|филозофију]] је на [[Карл-Франценс Универзитет Грац|Универзитету у Грацу]] и неко време је ту радио као професор филозофије. Године [[1838]]. је прешао на [[Универзитет у Бечу]], где је стекао титулу доктора [[право|правних наука]]. Током својих студија на њега су утицали радови словеначког филолога и лингвисте [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]]. Под личним утицајем земљака Копитара напустио је право, и посветио је већи део свог живота проучавању [[словенски језици|словенских језика]].

Године [[1844]]. са препоруком Копитаревом, запослио се као писар у [[Народна библиотека Аустрије|Царској библиотеци у Бечу]], где је остао до 1862. године. Миклошич је 1844. године објавио критику књиге [[Франц Боп|Франца Бопа]] ''Упоредна граматика'' ({{јез-нем|Vergleichende Grammatik}}), што је скренуло пажњу бечких академских кругова. Ова публикација је покренула дуги низ радова, у којима је Миклошич показао велику стручност. Његови радови су довели де револуције у проучавању словенских језика.

У [[Револуције 1848—1849.|Пролећу народа]] 1848. године Миклошич је активно учествовао у [[Словеначки национални покрет|Словеначком националном покрету]]. Био је председник политичког удружења „Словенија“, које су основали словеначки студенти који су студирали у [[Грац]]у и [[Беч]]у. Уз [[Матија Мајар|Матију Мајара]] био је један од аутора који су разрадили идеју о Уједињеној Словенији. Изабран је 1848. године у изборном срезу Св. Ленарта у доњој Штајерској, за посланика у првом аустријском уставотворном сабору. Након неуспеха револуционарних захтева, Миклошич се посветио само академским активностима. Поставио је својим радом и делом темеље словенске филологије, као највећи ауторитет у тој области. Највише стручних радова је штампао у гласницима академија, а већи радови су се појавили као бројне књиге.

Миклошич је 1849. године постављен за шефа, тек основане катедре за словенску филологију Универзитета у Бечу, и остао је на том месту до 1886. године. Радио је прво као ванредни професор словенских језика и литературе. Следеће 1850. године именовао га је аустријски министар гроф Лав Тун, за редовног професора исте струке на бечком универзитету. Од тада Миклошић интензивно пише и објављује своје научне филолошке радове. Главно дело му је упореднаУпоредна граматика словенских језика<ref>"Босанска вила", Сарајево 15. април 1891.</ref>, састављена од четири огромне свеске. То грандиозно славистичко дело, било је награђено од стране аустријске академије. Постао је члан исте [[Аустријска академја наука|Бечке академије]], која га је изабрала за секретара свог историјског и филозофског одсека. Његови бројни радови су се нису тицали само словенских језика, већ и [[румунски језик|румунског]], [[албански језик|албанског]], [[грчки језик|грчког]] и језика [[Роми|Рома]] и [[Синти|Синта]]. Друго главно Миклошићево дело представља Речник старословенско-грчко-латински.