|
== Значај за Србе ==
Миклошић је био значајан за Србе, јер је на пример издао књигу са важним старим писаним споменицима, које је нашао у дубровачким архивима. То вредно дело објављено 1858. године у Бечу, се односило на српску историју Србије, Босне и Дубровника. Посветио га је свом доброчинитељу и пријатељу, широкогрудом српском књазу [[Михајло Обреновић|Михаилу Обреновићу]]. Њему је посветио још једну књигу, ону о православном манастиру Шишатовцу. Публиковао је Словенац још пуно српских старина, попут ''Душановог законика''. Са друге стране, постављајући границе српског, хрватског и словеначког језика, допринео је српској борби у одбрани; за његовсвог опстанакопстанка. Приближио је западу српски народ, показао његову снагувеличину и моћ, кроз просторе на којима живи. Он је као научник, устврдио да су Срби Штокавци (говоре штокавским дијалектом), , Хрвати - Чакавци а Словенци - Кајкавци.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1891.</ref> По њему су '''Штокавци Срби''' судећи по језику широко распрострањени. Тако источни предео српства обухвата: Срем, Банат, северну Србију, Ресаву, источну и Стару Србију. А западни предео српства чине: Црна Гора са Боком Которском, северна Албанија, Дубровник, Херцеговина и Босна...делудео Славоније. УИ у Хрватској су штокавци већином православни Срби, као и у горњој Далмацији, где су познати по народним песмама као [[ускоци]]. Због таквих научних филолошких теза, био је омрзнут код Хрвата, којима је такође одредио место - мада маргинално и уско. Миклошић је помагао и Вуку Караџићу око издавања српског речника и објављивању српских народних песама. Афирмативним писањем о Вуковом раду, дао му је прави европски културолошки значај. Од захвалне српске стране, Миклошићу је додељен краљевско српски орден Св. Саве, и биран је за почасног члана Српског ученог друштва у Београду.
Уз [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Ђуро Даничић|Ђуру Даничића]], [[Димитрије Деметер|Димитрија Деметера]], [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]] и [[Иван Кукуљевић|Ивана Кукуљевића]], био је потписник [[Бечки књижевни договор|Бечког књижевног договора]] о заједничком књижевном језику [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]].
== Библиографија ==
|
