Франц Миклошич — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20:
== Биографија ==
Фрањо витез Миклошич<ref>"Босанска вила", Сарајево 1891.</ref> је рођен 1813. године у [[Штајерска (регија)|штајерском]] селу [[Радмершчак]]у близу града [[Љутомер]]а, који је тада припадао [[Аустријско царство|Аустријском царству]]. Поникао је у сељачкој породици а током живота досегао врх друштвене научне и академске лествице. Миклошич је био одликованим бројним високим орденима аустријским и страним, био прави и почасни члан многих учених друштава, доживотни члан господске куће царског већа (од 1862), те дворски и тајни царски саветник, витез Леополдовог ордена (племство 1864), прави члан аустријске и руске царске Академије, почасни члан Југословенске академије у Загребу, затим Прашке, Париске, Берлинске, Букурештанске, Римске, Будимпештанске, Минхенске, Краковске, Копенхагешке и Матице словенске у Љубљани
Прве четири године живота провео је у родном селу, а затим се породица преселила у Љутомер.<ref>"Просветни гласник", Београд 1. април 1891.</ref> Ту је завршио основну школу као најбољи ђак. Гимназију латинску је похађао у Вараждину, па Марибору. За време ђаковања у Марибору спријатељио се и побратимио са истомишљеником [[Станко Мраз|Станком Мразом]]. А филозофију и право слушао прво у Грацу (од 1830), потом и Бечу. Докторирао је [[филозофија|филозофију]] је на [[Карл-Франценс Универзитет Грац|Универзитету у Грацу]] и неко време је ту радио као професор филозофије. Године [[1838]]. је прешао на [[Универзитет у Бечу]], где је стекао титулу доктора [[право|правних наука]]. Након што се у аустријској престоници спремио за адвоката, након положеног испита ступио је као писар на рад у адвокатској канцеларији Мих. Баха.
Ред 30:
У [[Револуције 1848—1849.|Пролећу народа]] 1848. године Миклошич је активно учествовао у [[Словеначки национални покрет|Словеначком националном покрету]]. Био је председник политичког удружења „Словенија“, које су основали словеначки студенти који су студирали у [[Грац]]у и [[Беч]]у. Уз [[Матија Мајар|Матију Мајара]] био је један од аутора који су разрадили идеју о Уједињеној Словенији. Када је сазвана прва изборна скупштина, изабран је 1848. године у изборном срезу Св. Ленарта у доњој Штајерској, за њеног посланика. Након неуспеха револуционарних захтева, Миклошич се посветио само академским активностима. Поставио је својим радом и делом темеље словенске филологије, као највећи ауторитет у тој области. Највише стручних радова је штампао у гласницима академија, а већи радови су се појавили као бројне књиге.
Миклошич је 1849. године постављен за шефа, тек основане катедре за словенску филологију Универзитета у Бечу, и остао је на том месту до 1886. године. Радио је прво као ванредни професор словенских језика и литературе. Следеће 1850. године именовао га је аустријски министар гроф Лав Тун, за редовног професора исте струке на бечком универзитету. Током професорске каријере више пута је биран за декана а 1854. године постао је и ректор. Од
Миклошићево научно стремљење наставио је следбеник Хрват, [[Ватрослав Јагић]], који је и формално запосео после његове смрти упражњену славистичку катедру у Бечу.
| |||