Димитрије Деметер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 22:
Деметер потиче из трговачке породице [[Грци|грчког]] порекла (неки извори наводе и [[Цинцари|цинцарско]] и [[Власи (Балкан)|влашко]] порекло). Био је песник, приповедач и драмски писац, а међу културним дјелатницима својега времена нарочито је заслужан за развитак новијег хрватскога позоришта, ком је од 1840. па до средине шездесетих година 19. века био неоспорни предводник. Студирао је [[Филозофија|филозофију]] у [[Грац]]у, а [[медицина|медицину]] у [[Беч]]у и [[Падова|Падови]]. За време студија бавио се књижевним радом, а након повратка са студија у домовину прикључио се [[ilirizam|илирском покрету]]. У почетку је радио као лекар, а од 1841. године бавио се само књижевношћу. У својим драмским текстовима настојао је спојити традицију старе хрватске књижености с тенднцијама у европској драми. Користио се најчешће историјским темама да би изразио своје родољубне тежње и проговорио о актуелним друштвеним приликама.
 
Тако у својој најпознатијој драми ''Теута'' (1844)<ref>Стојан заговарапНоваковић: "Историја српске књижевности...", Београд 1867.</ref> заговарао идеју о [[Илири|илирском]] пореклу [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Писао је и приповетке, фељтоне, књижевне и позоришне критике, либрета за опере [[Ватрослав Лисински|Ватрослава Лисинског]] ''Љубав и злоба'' и ''Порин'', као и [[драма|драме]] ''Драматичка покушења I'' (1834.) и ''Драматичка покушења II'' (1844), а нарочито је важна његова улога у организовању културног живота у [[Загреб]]у и Хрватској. Уређивао је алманах ''Искра'', ''Suüslavische Zeitung'', ''Даницу'', ''Народне новине'' и ''Хрватски сокол''.
 
Једно од његових најпознатијх остварења је рано[[романтизам|романтичка]] [[поема]] ''Гробничко поље'', настала 1842. у поводу 600. годишњуце битке на [[Гробничко поље|Гробничком пољу]], гдје су према легенди Хрвати поразили [[Татари|Татаре]]. То дело у свим елементима показује да га је писао доиста талентиран стваратељ, иако му је то био литерални првенац.