Кладово — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
Године 1896. прокопан је [[Сипски канал]] за пароброде са дубљим газом, дуг 1834 м, са два насипа дужине 2650 и 2000 метара, широких 80 м, дубине 3 м, након одстрањења 380.000 м3 стена. Стране канала поплочане су тврдим кречњаком. У радовима је учествовало 9.000 радника, са 40 инжењера. Као помоћна вуча за пловидбу каналом коришћени су брод или снажне локомотиве.
За рибарство, трговину и привреду уопште праву благодет представљали су потенцијали следећих дунавских острва у окружењу: Оградина, Ада Кале, Црквиште, Конак, Пупаза, Гол, Ада Караташ, Давидовачко острво, Дудаш, Шимијан, Корбовско острво, Пишман Ада, Велико острво...Углавном услед тежњи освајача да и на тај начин документују како ''историја од њих почие'' острвима су неретко мењана имена, па су се звала и Губавац, Симион, Алваџијска ада, Армут ада, Пиринчано острво, Крвава врба или Канлисућут...
Премда још од средњовековног доба на гласу по црном кавијару, у свету врло цењеном почев од двадесетих година прошлога века од када је припреман према рецептури руског царског генерала Лава Денеге, затим по улову и преради рибе- нарочито оних из рода моруна, јесетра, сима, паструге, кечиге-, овај крај као гранично подручје био је много времена излаган изузетно тешким условима преживљавања. Један од ''кладовских специјалитета'' против глади било је мешање брашна са прахом истуцаних дунавских и барских шкољки, како званична историја бележи још 1834. г. Такви животни услови начинили су од Кладовљана вредне и истрајне делатнике, које је западна Европа у време Титове владавине дочекала као одличан извор гомилања профита у лику тзв. ''гастарбајтера''.
| |||