Јаков Игњатовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
 
== Књижевни радови ==
Игњатовић је своју књижевну делатност развио кад је дошао за уредника „[[Летопис Матице српске|Летописа]]“, Он је написао више патриотско-историјских романа и приповедака, који су се свиђали ондашњој српској публици, али који према критичарима немају праве књижевне вредности.{{чињеница|date=01. 2010. }} Такви су историјски романи: „Ђурађ''Ђурађ Бранковић“Бранковић'' (првенац, 1855)<ref>"Отаџбина", Београд 1880.</ref> „Краљевска''Краљевска снаха“снаха'' и недовршени „Дели''Дели - Бакић“Бакић''; приповетке: „Крв за род“ и „Манзор и Џемила“. Много је обимнији и знатнији његов рад на социјалном роману. Он је творац реалистичког друштвеног романа код Срба. Најбољи су му романи: [[Чудан свет]], [[Васа Решпект]], [[Вечити младожења]], „Стари''Стари и нови мајстори“мајстори'' и последњи и најобимнији „Патница“''Патница''. И у осталим својим романима и приповеткама Игњатовић слика савремени живот српског друшта у Војводини, али у њима, поред реалистичког приказивања, превлађује хумористички и авантуристички елеменат, особито у романима „[[Милан Наранџић|Тридесет година из живота Милана Наранџића]]“ и „Трпен''Трпен спасен“спасен'' (недовршен, у „[[Србадија. Часопис за забаву и поуку|Србадији]]“, а прерађен у драму „Адам и берберин“).
 
== Библиографија ==