Јаков Игњатовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
== Биографија ==
 
Игњатовић<ref>{{cite web|title=Биографија : писац Јаков Игњатовић| url = http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-pisac-jakov-ignjatovic-t22114.html| website = Опуштено.рс| accessdate=3. 2. 2018}}</ref> се родио у [[Сентандреја|Сентандреји]]. Основну школу је учио у месту рођења, а гимназију у [[Вац]]у, [[Острогон]]у и [[Пешта|Пешти]]. Права је слушао у Пешти, али је због сукоба са професорима напустио универзитет и добровољно отишао у [[хусари|хусаре]]. Касније је завршио права у [[Кечкемет]]у, као [[Хусари|хусар]]. Кратко време је био адвокат, и чим је избила [[Мађарска револуција 1848.|Мађарска револуција]] (1848), узео је учешће на страни [[Мађари|Мађара]] против [[Беч]]а, због чега је, после мађарске капитулације, морао пребећи у [[Београд]]. У Београду је живео као новинар до [[1850]]., а затим је путовао по свету. Био је наводно официр у француској колонијалној војсци у Алжиру.<ref>"Мале новине", некролог, Београд 1889.</ref> Појављује се после три године и отада видно учествује у јавном животу војвођанских [[Срби|Срба]]. Био је уредник [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]] у периоду 1854—1856, затим „народни секретар“ у [[Сремски Карловци|Карловцима]] и велики бележник у [[Нови Сад|Новом Саду]]. У периоду од 1863. до 1879. живео је у [[Даљ]]у, где је радио као адвокат и службеник патријаршијског имања митрополије Горњокарловачке. Своју приватну библиотеку завештао је Српској читаоници у [[Даљ]]у. Године 1880. он је уредник "Недељног листа" у Новом Саду.
 
Кад је народна странка [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]] повела заједничку политичку борбу са Мађарима против Беча, Игњатовић је активно учествовао у тој борби и два пута је биран за [[народни посланик|посланика]]. Кад је народна странка напустила Мађаре, Игњатовић, супротно огромној већини Срба у [[Војводина|Војводини]], остаје доследан пријатељ Мађара и поборник српско-мађарског споразума. Због тога је нападан као мађарон и био принуђен да живи одвојено од српског друштва, све до смрти. То је рђаво утицало на његов глас као књижевника. Изабран је за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] 23. јануара 1888. Умро је у Новом Саду [[1889]]. године. Његови потомци данас живе и раде у Пироту.