Самош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 26:
По државном попису православног клира из 1846. године у Самошу има 2.379 становника. Парохијско звање је основано 1806. године и од тада се воде све матичне књиге. Свештеници су Димитрије Пиваровић и Марко Нешковић. У народној школи је 215 ђака, а мушкој деци предаје Павле Векецки, а женској учитељ Адам Дрндарски.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Пароха старог Нешковић заменио је потом његов син поп Макса, који је провео 30 година на самошкој парохији, где је и изненада умро 1890. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref>
За развој Самоша најзаслужнија је породица велепоседника и трговаца Теодоровића. Јован Теододовић је (пре и после) 1908. године био вирилни члан Торонталске жупаније, са пореском основицом 1482 круне. Чланови породице Јована Јоце Теодоровића (1828-1908) имали су напредно имање - одају са земљом, кудељару, дућан, огромну кућу у центру села и друге некретнине. Били су и црквени добротвори, те народни посланици и по богатству вирилни чланови скупштине Торонталске жупаније. Иза те отмене господе банатских Срба племића, остала је лепа галерија њихових портрета (14), које је по њиховој наруџбини, рођак сликар [[Урош Предић]] урадио бесплатно, са још приде неколико икона за самошки храм.
Године 1874. Самошка општина је добила право држања једног годишњег вашара. Били су то дефинисани јесењи дани, током 19-22. септембра.<ref>"Глас народа", Нови Сад 1874. године</ref>
| |||