Мађаризација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 3:
'''Мађаризација''' ({{јез-мађ|Magyarosítás}}) је планирана и примењена етнички мотивисана асимилаторска [[политика]], коју су извршиле власти у [[Мађарска|Мађарској]] у [[19. век|19]]. и почетком [[20. век]]а. Та асимилаторска политика имала је за циљ да наметне [[Мађарски језик|језик]] и [[Мађарска култура|културу]] [[Мађари|Мађара]] као доминантне у региону у односу на друге [[етничка заједница|етничке заједнице]]. Према овој политици, друге етничке заједнице биле су присиљене да прихвате мађарски језик и мађарску националност.
 
Ницала сесу по Мађарској током 19. века "мађарска културна друштва" која су уз подршку државног апарата, мање-више насилно асимиловалa припаднике пре свега словенских народа. Године 1872. основано у Будимпешти '''Друштво за мађаризацију'''. Следеће 1873. године ниче у Пешти, Друштво за помађаривање '''Мађарски савез''', који је предводио проф. Хечеи.
 
Може се рећи да је супремација мађарска ишла законодавним путем. Године 1840. мађарски језик је једини проглашен као званични у Угарској. По наредби Угарског сабора - православне црквене матице су вођене на мађарском језику, а са мађаризованим обликом личних имена. Православни свештеници су "само зато" морали знати мађарски. Десило се 1845-1848. године у Темишвару: водиле су се православне парохијске матице дупло, на српском и мађарском језику у Темишвару. Вођена је 12. новембра 1868. године у Угарском сабору, расправа о Закону о равноправности народности. Превласт Мађара је озакоњена; даља судбина немађарских народности сада је зависила од њихове воље. Највише су се претопили Словаци протестанти, јер су са Мађарима исте вере у мешовитим срединама делили исте цркве. Био је потребан само пристрасни свештеник Мађар, па да све крене наопако.