Војин Ђурашиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Поправљене везе: Санџак → Санџак (област), Варда → Варда (село) |
||
Ред 35:
Већ почетком [[септембар|септембра]], Војин је постао један од бољих пушкомитраљезаца Космајског одреда. У то је време постао кандидат за чланство у КПЈ. Тад аје добио и надимат ''Костја'', по руском филму „Пастир Костја“.
Одред је крајем [[октобар|октобра]] имао неколико тежих рањеника, па је одлучено да их се пребаци на слободну територију [[Ужичка република|Ужичке републике]]. Војин је са неколико другова био одређен да буде пратња рањеницима. На путу до [[Ужице|Ужица]], [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] су заробили пратњу и рањенике код села [[Моравци (Љиг)|Моравци]] код [[Љиг]]а. Предали су их [[Трећи рајх|Немцима]] код [[Словац|Словца]], који су кренули да их одведу у [[Ваљево]]. Војин је успео да побегне, након чега је стигао у Ужице и прикључио се свом одреду на [[Златибор]]у, који се тада повлачио у [[Санџак (област)|Санџак]].
[[Децембар|Децембра]] 1941. године, Војин је примљен у чланство КПЈ и постао заменик [[командант|командира]] чете. Почетком [[јануар]]а [[1942]], Космајски одред се вратио у [[Србија|Србију]] на Космај, док је Војин остао у болници у [[Нова Варош|Новој Вароши]]. Након лечења је прешао у Ужички батаљон, који је [[1. март]]а 1942. ушао у састав [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]].
Ред 43:
Услед задобијених рана, Војин је био међу 4.000 рањеника који су прешли [[Неретва|Неретву]] током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]]. После [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], био је постављен за заменика политичког комесара Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде.
Био је рањен по трећи пут [[мај]]а [[1944]]. године, у окршају на планини [[Златар (планина)|Златар]] за време продора [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]]. Његов батаљон је у борбама око [[Варда (село)|Варде]] штитио болницу и у критичној ситуацији Војин је помагао борцима у преношењу рањеника. Половином 1944. године, био је постављен за заменика политичког комесара Друге пролетерске бригаде и на тој је дужности остао до краја рата.
После рата, испрва је био политички комесар Друге тенковске бригаде, а затим је отишао на рад у политичко одељење [[Четврта југословенска армија|Четврте армије ЈА]]. Године 1950, прешао је на службу у Државну безбедност Србије, где је остао до одласка у пензију [[1966]]. године.
| |||