Економски факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Економски факултет у Београду помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Факултет
| назив = Економски факултет
| изворно =
| лого =
| слика =
| лого =
| слика =
| опис_слике =
| мото =
| датум_оснивања = [[31. март]] [[1937]].
| тип = државни
| универзитет = [[Универзитет у Београду]]
| седиште_град = [[Београд]]
| седиште_држава = [[Србија]]
| декан = проф. др Бранислав Боричић
| број_одсека = 9
| број_студената = <!-- није обавезно -->
| број_запослених = <!-- укупан број запослених; није обавезно -->
| број_наставног_особља = 130
| буџет = <!-- годишњи буџет факултета; није обавезно -->
| мрежно место = http://www.ekof.bg.ac.rs
}}
== Почеци ==
'''Економски факултет Универзитета у Београду''' је образовна и научна установа са традицијом дугом скоро 80 година. Основан је као Висока школа за економију и трговину [[31. март]]а [[1937.]]. године, као водећи високошколски образовни центар у области економије у тадашњој [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. Висока школа била је, приликом оснивања, смештена у једном делу стамбене зграде у Балканској улици бр. 4, у чијем се приземљу у сутерену налазио биоскоп. Школа је имала 5 слушаоница, од којих су две биле веће, и то са 400 и 250 слушалаца, а три мање за 50-100 слушалаца. У осталим, мањим, простојима налазила се студентска читаоница и Привредни институт, док су наставници располагали за свој рад са две канцеларијске просторије. Поред тога, степеништем које је водило у школу служила се и публика биоскопа.
 
Крајем 1952. године факултет се уселио у зграду у [[Улица Каменичка|Каменичкој улици]] бр. 6 у зграду Савезне (планске) контролне комисије. Године 1960. основано је одељење у Крагујевцу које је 1975. постало независно и прерасло у [[Економски факултет Универзитета у Крагујевцу]].
 
Међу познатим професорима и студентима Факултета су: [[Владимир Перић Валтер|Владимир Перић-Валтер]] (1939-19401939—1940), Слободан Унковић, [[Никола Вучо]], Стеван Куколеча, Владан Божић, Љубомир Маџар, Бранко Маричић (1947-20161947—2016), [[Коста Михаиловић]], Стипе Ловрета, Драган Ђуричин, Бранко Ракита, Даница Поповић, Љубодраг Савић, [[Оскар Ковач]], [[Љубомир Бајаловић]], [[Списак српских економиста|Јуриј Бајец]], Миомир Јакшић, [[Јелена Кочовић]].
 
Неки од декана овог факултета су [[Бранислав Шошкић]] (1964-19681964—1968), [[Слободан Унковић]], [[Оскар Ковач]] (1983-19851983—1985), [[Лазар Пејић]] (1985-19871985—1987), [[Бранислав Боричић]] (од 2012).
 
== Структура ==
Ред 33:
Факултет има свој научно-истраживачки центар (НИЦЕФ) који на бројним пројектима ангажује већи број наставника и сарадника као и један број истакнутих експерата изван Факултета. Од оснивања, у НИЦЕФ-у је урађено преко 800 пројеката за предузећа и друге кориснике у областима реструктурисања, процене вредности, приватизације, инвестиција итд. као и близу 100 макроекономских пројеката за владе, поједина министарства, фондове и др.
 
Посебну целину чини Центар за издавачку делатност који је прерастао у највећег домаћег издавача економске литературе са просеком од око 60 наслова годишње. Између осталог он издаје и часопис „[[Економске идеје и пракса]]”. Економски факултет има сопствену, врло богату библиотеку са преко 120 .000 наслова, претежно у области економске литературе од почетка двадесетог20. века до данас.
 
Један од важних ангажмана Факултета је и организовање научних конференција самостално или у сарадњи са Научним друштвом економиста Србије (селективном научном организацијом) као и скупова и семинара са предузећима, банкама итд. Прилози и реферати са ових скупова и други научни чланци наших наставника и сарадника али и аутора изван Факултета објављују се у часопису ‘Economic Annals’, који је категоризован у групу часописа од међународног значаја.
Ред 60:
* ''Статистика и математика''
 
== MодулиМодули ==
Студијски програм основних студија на Факултету обухватају девет усмерења и то:
* ''Економска анализа и политика''