Телепринтер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 10:
Брзина преноса је била до 200 слова (алфанумерика) у минуту.
 
У Југославији је био популаран од седамдесетих година двадесетог20. века (када му је цена довољно пала да су могла да га набаве средња предузећа) до деведесетих када су га нове технологије бациле у историју.
 
Пре тога су га највише користиле новинске агенције.
Ред 35:
Пошто су оба телепринтера имала увек и папирну траку на којој се исписивао текст, текст послат телепринтером имао третман званичног документа јер су обе стране имале папирну потврду о послатом тексту. На пример за [[факс машина|факс машине]] то није важило због могућих злоупотреба.
 
Ради успостављања поверења између [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССРСовјетског Савеза]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] шездесетих година двадесетог20. века успостављен је „[[црвени телефон]]“. У ствари то је била телепринтерска веза којојм су два председника у кризним ситуацијама могли да комуницирају. Интересантно је такође да је руска страна слала текстове на енглеском а америчка на руском да би се избегле грешке у превођењу.
 
Слање [[телеграм]]а је било у ствари слање порука преко телепринтера.
Ред 41:
Током свога развоја постојали су механички, квази електронски и електронски телепринтери.
 
Телепринтере је у тадашњој Југославији производила Електронска индустрија по лиценци француске фирме „Сажем“. Југославија је тада (осамдесетих година двадесетог20. века) чак извозила телепринтере.
 
У филмовима, драматичне поруке, су биле на папиру телепринтера, где се појављивало слово по слово. Снимак је увек био у гро плану.