Фонологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
== Развој фонолошке теорије ==
<br>[[Роман Јакобсон]] заузима место најистакнутијег иноватора у [[Лингвистика|лингистици]]. [[Роман Јакобсон|Јакобсонова]] ''Selected Writings'' (''SW'' - ''Одабрана дела'') јесу најдрагоценије сведочанство о развоју лингвистике у XX веку и богат извор подстицајних идеја. [[Роман Јакобсон]] имао је ту привилегију да одрасте у једној од интелектуално најживљих средина, у елити младе руске интелигенције и то у периоду који је претходио револуцији. Био је увек свестан важности проблема којих се латио и дубоко уверен у вредност решења које нуди, па није остављао простора за ''ignoramus'' и ''ignorabimus'' (''лат. ignoramus et ignorabimus'' - ''Не знамо нити ћемо знати'').
<br>
Први текст у [[Роман Јакобсон|Јакобсоновом]] делу је ''The Concept of the Sound Law and the Teleological Criterion'' (''Концепт гласовног закона и теолошки критеријум''), један кратак извод из рада који је представљен у Прашком лингвистичком кругу 13. јануара 1927. године. У овом тексту налази се одређени број основних начела будуће Прашке школе. Проглашена је важност фонолошких система (''репертоар значењских дистинкција у акустичкомоторним сликама својственим датом језику''), не само за статичку лингвистику, већ и за историју језика која је у супротности са [[Фердинанд де Сосир|Сосировим]] учењем. Ту анатомију између синхроних и дијахроних лингвистичких истраживања било је могуће превазићи трансформацијом историјске фонетике у историју фонолошких система, односно да се фонетске промене могу објаснити на основу система у којем су се јавиле. Ова [[Роман Јакобсон|Јакобсонова]] идеја постаје један од водећих принципа Прашке лингвистичке школе и полазна основа историјске фонологије.
| |||