Јанко Драшковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 4:
 
== Биографија ==
Рођен је у Загребу у старој хрватској племићкој породици "от [[Тракошћан|Тракошћана]]", која је дала више банова и бискупа. Детињство проводи на породичним имањима поред Карловца ([[Брезовица]] и Речица)и у местима где му је отац, аустријски граничарски пуковник као "часник" службовао. Гроф [[Иван Драшковић]] (1740-1787) познат као "први" југословенски [[масон]],<ref>Зоран Д. Ненезић: "Масони у Југославији (1764-1980)", Београд 1987.</ref> царски и краљевски коморник и Велики жупан Крижевачки,<ref>Јосип Хорват: "Људевит Гај: његов живот, његово доба", Загреб 1975.</ref> имао је два сина, Јанка и [[Јурај Драшковић|Јураја]]. Био је ожењен са племкињом Елеонором Фелицитом (Малатински).
 
Завршио је Јанко класичну гимназију у Загребу, а студије права и филозофије у Бечу. Иако јурист, определио се за војнички позив, али војску морао напустити као инвалид, након незгодног пада са коња. Отишао је затим у Париз, где је више година поживео и проводио се као аристократа "са истока". По земљаку Имбру Ткалцу, гроф се у француској престоници одао разврату, који је упражњавао и по повратку, међу својим кметовима "нежнијег пола".<ref>Имбро Ткалац: "Моје успомене", Београд 1926.</ref> Оженио се 1808. године са бароницом Франциском Кулнер (1788-1846).
 
Средовечни гроф Јанко Драшковић је годинама живео повучено, на свом поседу [[Речица|Речици]] код Карловца. Највећи део иметка је изгубио још 1811. године у аустријском новчаном банкроту. Ступио је у политички живот Хрватске у познијим годинама (62). Био је првак хрватске "Народне странке" до 1848. године. Председавао је на мартовској конференцији 1848. године, на којој су формулисани хрватски народни захтеви.
 
Умро је у сиромаштву 1856. године, на свом имању у Радгони у Штајерској. Године 1893. пренете су током свечаности његови посмртни остаци у Загреб, где су покопани на гробљу Мирогој. Хрватско свеучилишно друштво "Застава" издало је том приликом малу Драшковићеву "Споменицу".
 
== Илирски покрет ==