Јанко Драшковић — разлика између измена

Заслужан је за оснивање више хрватских националних установа. Гроф је био од оснивања 12. априла 1838. године председник Друштва Илирске читаонице у Загребу.<ref>"Даница илирска", Загреб 1841.</ref> Драшковић је покретач оснивања и "[[Матица илирска|Матице илирске]]", као председник читаонице говорећи на једној од њених годишњих скупштина, одржаној фебруара 1842. године. Његов предлог је усвојен, па је решено да се она организује по узору на слична друштва у Пешти (српска) и Прагу (ческа). До 1851. године матицом је управљала је главна управа Илирске читаонице.<ref>"Србски летопис", Нови Сад 1865.</ref> Драшковић спада у ред првих утемељитеља, који је постао уплатом 50 ф. чланарине. Од његовог наследства, након грофове смрти, припало је још неколико хиљада форинти Матици. Допринео је отварању Народног казалишта (позоришта) у Загребу 1840. године. Када се те године новосадско позориште (које је било пре Стеријино) "разишло", део глумаца је отишао у Београд а део у Загреб. Позвала је загребачка Илирска читаоница Новосађане да о домаћиновом трошку гостују у Загребу исте године. Био је то почетак реализације Драшковићеве и Деметерове идеје о народном казалишту.<ref>"Позоришно уређење", Нови Сад 1873.</ref> Радило се на томе да уместо представа на немачком језику, почне извођење дела на хрватском језику. Прву представу извели су српски глумци под насловом "Јуран и Софија или Турци код Сиска", 10. јуна 1840. године. Био је то комад Ивана Кукуљевића Сакцинског, а пролог је написао Иван Мажуранић касније хрватски бан. Тада се прозове загребачко "Варошко казалиште народно илирско".

 

 

== Са Србима ==