Народна библиотека „Веселин Маслеша“ у Лакташима — разлика између измена

Писани трагови говоре да су прве народне књижнице и читаонице – претече данашњих библиотека на овој територији постојале већ [[1923]]. године у [[Лакташи]]ма, [[Друговићи (Лакташи)|Друговићи]]ма и [[Слатина (Лакташи)|Слатини]]. Биле су то покретне књижнице, које су дјеловале као испоставе Просвјетине централне библиотеке и у просјеку су посједовале око 80 наслова. [[1927]]. године отворена је Сеоска читаоница у [[Косјерово|Косјерову]], а већ [[1929]]. године [[Слатина]] добија прву сталну књижницу са почетним фондом од 100 наслова.

Осим основног задатка – ширења писмености народа, фонд ове библиотеке, у великој мјери, су користили и бањски гости. Наведене библиотеке су до 1936. значајно обогатиле свој фонд те су поменуте године посједовале [[Лакташи]] 116, [[Друговићи]] 145, а [[Слатина]] 475 наслова.

Школске [[1930]].-[[1931]]. године се формирају и школске библиотеке у [[Маглајани]]ма, [[Клашнице|Клашницама]], [[Чардачани]]ма и [[Слатина|Слатини]]. Ова насеља [[1939]]. године добијају сеоске књижнице и читаонице које су дјеловале у оквиру Одбора и повјеренстава Културног друштва Змијање.

{{reflist|2}}