Гилберт Њутон Луис — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Authority control}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Биографија
| име = Гилберт Њутон
| презиме = Луис
| слика = =Gilbert-Newton-Lewis.jpg
| опис_слике = Гилберт Њутон Луис
| дан_рођења = 23.
| месец_рођења = октобар
| година_рођења = 1875.
| место_рођења = [[Вејмут (Масачусетс)|Вејмут]]
| држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| дан_смрти = 23.
| месец_смрти = март
| година_смрти = 1946.
| место_смрти = [[Беркли (Калифорнија)|Беркли]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| женски_пол =
}}
'''Гилберт Њутон Луис''' ({{јез-енгл|Gilbert Newton Lewis}}; [[Вејмут (Масачусетс)|Вејмут]], [[23. октобар]] [[1875]] — [[Беркли (Калифорнија)|Беркли]], [[23. март]] [[1946]]) је био амерички [[физикохемичар]].
Ред 26:
Студије (последокторске) наставио је код славних физикохемичара тога доба, [[Вилхелм Освалд|Вилхелма Освалда]] у [[Лајпциг]]у и [[Валтер Нернст|Валтера Нернста]] у [[Гетинген]]у.
 
Године [[1908]]., објавио је први рад из серије о [[теорија релативности|релативности]], где је извео везу између [[маса|масе]] и [[енергија|енергије]] друкчије од [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајна]]. Такође је увео термодинамички концепт [[фугасност]]и у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," ''J. Am. Chem. Soc.'' '''30''', 668-683 (1908).
 
Године [[1916]]., формулисао је идеју да [[ковалентна веза|ковалентну везу]] образују заједнички [[електрон]]ски парови. Његове идеје о [[хемијска веза|хемијској вези]] проширио је [[Ирвинг Лангмјур]] што је инспирисало [[Лајнус Полинг|Полинга]] да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо [[Луисове структуре|Луисовим структурама]] и модел [[Кубични атом|кубичног атома]].
 
Године [[1919]], испитивањем [[магнетизам|магнетних]] особина раствора [[кисеоник]]а у [[течност|течном]] [[азот]]у, нашао је да долази до образовања молекула O<sub>4</sub> што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.
 
Године [[1923]]., формулисао је електронску теорију [[киселина|кисело]]-[[База (хемија)|базних]] реакција што данас знамо као Луисову теорију: [[Луисова база]] је акцептор (прималац) електрона а Луисова база" донор (давалац) електрона.
 
Из радова [[Вилард Гибс|Виларда Гибса]], било је познато да се хемијске реакције одвијају до достизања [[Хемијска равнотежа|равнотеже]] одређене [[слободна енергија|слободном енергијом]] реактаната. Луис је провео 25 година одређујући слободне енергије различитих супстанци. Године 1923. објављивањем тих резултата са [[Мерл Рандал|Рандалом]] Луис је [[хемијска термодинамика|хемијску термодинамику]] увео као модерну научну дисциплину.
 
Године [[1926]], смислио је термин „[[фотон]]" за најмању јединицу енергије зрачења.
 
Луис је први направио деутеријум оксид ([[тешка вода|тешку воду]]) [[1933]]. године.