Сукно — разлика између измена

8 бајтова додато ,  пре 3 године
м
нема резимеа измене
мНема описа измене
 
== Опште информације ==
Сукно је настајало тако што се прво вунено платно ткало на старинским разбојима а затим ваљало у воденивцама[[воденица]]ма ваљарицама[[ваљарица]]ма. Од таквог платна настајали су разноврсни одевни предмети од сукна, које су мајсторски израђивале српске абаџије и терзије. Ове предмете које данас углавном можемо видети у музејима, настајали су испод вештих руку српских абаџија и терзија. Мешу тим предмстима најзанчајнији су: гуњеви, чакшире, зубуни, ћурдије, јелеци, тозлуци, ношње за невесте, украшаване везом и гајтанима. Једноставнији зимски хаљеци од сукна настајали су и домаћој радиности, испод вештих руку саоских домаћица, које су ову вештину наслеђивале од свијих мајки с колена на колено.<ref name="1." >''Сукно'' У: Братислава Радић-Крстић, Текстилна радиност у Сјеничком крају, Гласник Етнографског музеја књ. 56. Етнографски музеј у Београду, стр.241-242</ref>
 
Оквирно почетком 20. века, почело се у поијединим деловима Србије и са израђивањем тање врсте сукна, званог [[шајак (тканина)|шајак]], која је била слична индустријској тканини — врсти [[чоја|чоје]].
 
Ваљање сукна вршено је у ваљарицама, ваљавицама или ступама, дрвеним направма за ваљање вунене тканине, чији је механизам углавном покретала вода.<ref name="3." >''Сукно'' У: Братислава Радић-Крстић, Текстилна радиност у Сјеничком крају, Гласник Етнографског музеја књ. 56. Етнографски музеј у Београду, стр.242</ref>
{{double image|center|Valjarica (model).JPG|350|Fulling mill bockler.jpg|200|Макета ваљрицеваљарице (лево) и начин ваљање сукна (десно). Током ваљања сукно се полагало у дрвено корити од храстовог дрвета, и непрестано квасило водом и раствором цеђи из загрејаног казана, док су по њему наизменично ударали (гњечилили га) један па други маљ.<ref>Muhamed Elezović, [http://www.most.ba/104/074.aspx Stolačke stupe] „Most” Mostar, Broj 193 (104 - nova serija) Godina XXX decembar/prosinac 2005.</ref>}}
 
== Извори ==