Википедија

Манастир Шишатовац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 18:
 
== Историја ==
Према „Свитку завешталном“ монаси манастира [[манастир Жича|Жича]] Иларион и Висарион предвођени својим игуманом Теофаном (Теофилом) почетком [[16. век]]а побегли су од турскиг зулума у [[Срем]] и ту су нашли малу стару зидану црквицу посвећену св. Николи. Они су ту цркву срушили и на истом месту подигли [[1520]]. године нову, и посветили је Рођењу пресвете Богородице. ([[Иларион Руварац]] је мислио да то није могло бити 1520, већ између [[1545]]. и [[1550]]. г.) Тај нови манастир се од друге половине 16. века назива Шишатовац. Године [[1543]]., пренете су у Шишатовац мошти [[Стефан Штиљановић|св. Стевана Штиљановића]] из [[Шиклош]]а у [[Барања|Барањи]] за време игумана Теофила. Свечево тело почивало је у ораховом кивоту украшеном седефом до 1760, када је о трошку Вићентија Поповића, вршачког епископа, израђен нов, богато украшен метални кивот, увијен у црвену кадифу и сребром окован. По једној процени из 19. века ћивот као и напрсни крст са дуплим златним ланцем (који је владика Вићентије скинуо са себе и поставио на мошти Штиљановића), вредели су 20.000 ф.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref>
 
Због култа Штиљановићевог народ је у великом броју походио и даривао манастир. Турци су због тога од манастира 1566. године тражили велик откуп, у износу од 26.000 акчи и приде још 1000 акчи за ту годину. Током 1643. године ту је једно време боравио патријарх Пајсије Јањевац, који је написап тада "Повесно слово" светитељу Штиљановићу. По опату Бонину то је 1702. године био један од већих манастира у Срему, у којем поред послуге и искушеника има још 25 калуђера "општежитеља". То изузетно леп и богат манастир са 1138 јутара земље. Године 1753. током визитације црквених добара ту је пописано 13 калуђера, пет ђака, 13 слугу и 12 прњавораца који су радили манастирску земљу.
Ред 24:
По митрополиту Београдском и Сремском [[Митрополит Пајсије|Пајсију]], оба манастира Шишатовац и Кувеждин је подигло исто ктиторство Стефана Штиљановића и великог жупана (војводе) [[Велики жупан Теодор|Теодора]]. Манастире су градили исти мајстори - "са приморских страна" Јован и Гашпар.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref>
 
Првобитна црква није сачувана и брзо је срушена. Али у старом четворојеванђељу писаном 1560. године на крају текста сачуван је цртеж те првобитне цркве без звоника (из 1520). Године [[1634]]., приморски мајстори Јован и Гашпар саградили су од камена двокуполну цркву, која је била покривена храстовом шиндром. 1742. године саграђен је четвороспратни звоник квадратног пресека прилогом [[Вук Исаковић|Вука Исаковича]] (главни јунак ''[[Сеобе|Сеоба]]'' [[Милош Црњански|М. Црњанског]]) Гробљанска капела је подигнута 1749. године.
 
Године [[1650]]., митровачки [[Синан-бег]] је намеравао да до темеља поруши запустеле манастире Кувеждин и [[Манастир Петковица|Петковицу]], и да материјал од њих искористи за неку градњу у Митровици. То је чуо Митрополит Београдски и Сремски Пајсије и поручио игуману шишатовачком Кирилу, да то братство откупи од Турчина запустеле манастире, спаси их од разарања тако што ће сваке године плаћати 100 гроша Синан-бегу. Када су пристали калуђери, митрополит је успешно посредовао и узео од бега "писмо" као гаранцију.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref>
 
Велике заслуге за украшавање манастирског храма има епископ Вршачки [[Вићентије Поповић]]. Он је ту од 1718. године био монах, затим 12 година игуман и још 24 године архимандрит - до 1774. године. Тада је постао владика у Вршцу и у тој столици провео 11 година, до смрти 1785. године, али је и даље помагао Шишатовац. Поповић је као архимандрит шишатовачки, порушио је стару тескобну двокуполну цркву и почео да зида нову, садашњу цркву коју је и лимом покрио. Зидање је трајало 20 година, од [[1758]]. до [[1778]]., а осим Вићентија Поповића, који је постао вршачки епископ, велики приложници су били капетан [[Трифун Исаковић|Трифун Исакович]], оберкапетан Јован и његов брат обрстер Јосиф Монастерлија, а такође и потпуковник Секула и његов брат капетан Јефтан Витковић. Оно што на њој одмах привлачи пажњу јесте њена величина која прелази у монументалност, тако да и по томе одступа од осталих, далеко мањих, фрушкогорских манастирских цркава. У њеној архитектури не само да потпуно преовлађује барок, већ су и њени прозори (њих 9) израђени у готском стилу, што је једини пример такве градње на Фрушкој гори. Капела, посвећена [[Свети Петар|Св. Петру]] и [[Апостол Павле|Павлу]], саградио је у барокном стилу [[1750]]. године, Трифун Исаковић{{sfn|Вукмировић|2012}}. Зграде конака су окруживале цркву са три стране, док је четврту, северну, затварао храм. Коначни изглед конаци су добили крајем 18. и почетком 19. века, а обновљени су после пожара 1849. године.
Ред 62:
 
<center><gallery widths="180px" heights="180px" perrow=4>
Датотека:Manastir Šišatovac 007.jpg
Manastir Šišatovac 015.jpg
Manastir Šišatovac 032.jpg
Ред 75:
 
== Литература ==
* {{Cite journal|ref=harv|last=Стојановић|first=Александар|title=Радослав Грујић о преносу моштију српских светитеља априла 1942. године из НДХ У окупирану Србију|journal=Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије|year=2012|issue=1|pages=69-86|url=http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1%202012/CLANAK%20-%20STOJANOVIC%20ALEKSANDAR.pdf|pages=69-86}}
* {{cite journal|url=http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:401411-Manastir-Sisatovac-Zvonice-opet-nad-Sremom|title=Манастир Шишатовац: Звониће опет над Сремом|first=Ђорђе|last=Вукмировић|place=Београд|year=2012|journal=Вечерње Новости онлајн|publisher=Компанија Новости|ref=harv}}
* {{cite journal|url=http://www.novosti.rs/насловна/репортаже.409.html:618654-Zvona-posle-72-godine|title=Манастир Шишатовац: Звона после 72 године|autor=Љ. П.|place=Београд|date=6. 8. 2016|journal=Вечерње Новости онлајн|publisher=Компанија Новости|ref={{harvid|Новости|6. 8. 2016}}}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Шишатовац”