Амар ибн Јасир — разлика између измена

Он је био један од ретких ратника који су учествовали у првој великој бици у исламу, бици код Бадра. Типично, Мухамедове елитне снаге су обично укључивале његове најближе пратиоце, наиме Алија, Хамзу ибн Абдул Муталиба, Мусаб ибн Омаира, Аз-Зубајр бин Ел Авама, Амар ибн Јасира, Абу Дар ел Гифариа, Абу Бакра и Омара. Важно је споменути, да су због строгих услова живота муслимана у то време, довели само неке камиле и неколико коња, што значи да су или морали ходати или стајати три до четири мушкарца по камили;<ref>[[Martin Lings]], Muhammad: His Life Based on the Earliest Sources, pages 138–139</ref> у тешким условима са којима је јадан сахабах морао да се суочи, Амар је био веома познат и поштован због своје побожне посвећености свим тешким борбама са муслиманима чак и након Мухамедове смрти.<ref>”'Ammar took part in all of the battles that occurred during the Prophet's lifetime. And even after the Prophet's death, 'Ammar continued to fight in the way of Allah until the very end; after all, the Prophet foretold that he was to die during battle, at the hands of a transgressing faction. Al-Fia'atul-Baghiyyah, or "the transgressing faction", refers to a specific meaning; when two Muslim groups fight against each other, the group that is in the wrong is referred to as being "the transgressing faction". Whenever there was a call to fight the enemies of Islam, 'Ammar bin Yasir did not tarry, but instead hurried to join the ranks of the Muslim army - and so it was for him during the battles of the apostates, which occurred during the caliphate of abu bakr. 'Ammar left with the army of Khalid bin Al-Walid. They were to fight the army of Musailamah bin Habib, who was known by the title, "the Liar." Musailamah apostatized by claiming to be a prophet, and his people followed him, not so much because they believed him, but more from a sense of tribal pride. During the early stages of the battle, the Muslims were losing, and when the situation looked grim, 'Ammar bin Yasir stood on top of a stone and called out as loudly as he could: "O Muslims, is it from Paradise that you are fleeing? I am 'Ammar bin Yasir ... gather around me." He then rushed with his horse into the heart of the enemy's army, advancing with no intention of retreating. 'Abdullah bin 'Umar later said, "I saw 'Ammar bin Yasir on the Day of Al-Yamamah (the said battle) fighting intrepidly and skillfully. And I saw his ear; it had been cut off and was making a sound (perhaps as it was dangling)." After the Muslims were victorious in the battles of the apostates, 'Ammar did not return home to safety, but instead marched to the front lines of [[Bilad al-Sham|Ash-Sham]], remaining a dependable and brave fighter,” Abdul Aziz As-Shanawi, ''[https://books.google.com/books?id=zoN4bOdgJxkC&pg=PA123&dq=%22Working+Side+By+Side+With+The+Khalifahs%22&hl=en&sa=X&ei=qVDiVPbeG4XyUtiwgugB&ved=0CB0Q6AEwAA#v=onepage&q=%22Working%20Side%20By%20Side%20With%20The%20Khalifahs%22&f=false The Ministers around the Prophet - Page 123],'' Dar-us-Salam (2004), Retrieved on 17 Feb 2015</ref>

 

==Улога након Мухамедове смрти==

 

===Битка камиле===

Пре почетка битке камиле, шура(саветовање) је одржана у покушају да се одлучи о наследнику након смрти Утмана, на овом састанку, учесници нису били сагласни око тога да ли је одмазда за Утманово убиство неопходна или не. Извештај Алкама б. Вакас ел Лаити из Кинане указује да је Амар рекао да не треба тражити освету. Маделунг тумачи Амарово понашање на овом састанку указујући на његову жељу да задржи Талха од стицања моћи јер је Талха био за тражење одмазде. Амар не би то желео јер је био најактивнији у подстицању побуњеника на акцију. "Како се битка развијала, Амар је наставио да показује своју подршку Алију на више начина Али га је први пут послао заједно с ел Хасаном у Куфу како би покушао да окупи Куфанце да би помогли у надолазећој битци. Према једном извјештају који је забилежио Ел Табари, Амар је испитиван по доласку због учешћа у убиству Утмана; међутим, он је са покушајима да убеди гувернера, Абу Муса, да заузме став уместо да остане непристрасан у сукобу. Ел Табари извештава о томе како је Абу Муса охрабрио Куфанце да остану неутрални, јер није желео да учествује у борбама међу муслиманима, а такође је веровао да муслиманска заједница још увек дугује своју оданост Утману јер није именован нови наследник. Додатни пренос истог догађаја не помиње Амар-ове поступке против Утмана и уместо тога се фокусира на његове намере да покрене Абу Муса у акцију. Током саме битке, Амар се борио на Алијевој страну. Ел Табари у својој историји даје рачун у којем је ел Зубајру речено да се Амар бори заједно с Алијем, и то сазнање доводи до тога да се ел Зубајр боји јер је био са Мухамедом и Амаром кад је Мухамед рекао `Амару да ће га убити "група злих људи". Ел Табари поново укључује више извештаја о истом догађају, који је у овом случају тренутак у битци у којој се ʻАмар и ел Зубајр сукобљавају. У оба случаја Амар приступа ел Зубајр-у да га нападне, када ел Зубајр говори. У извештају Омар б. Шабаха, ел Зубајр пита Амара, '' Да ли желиш да ме убијеш? '' , док о томе извештају 'Амира б. Хафса, ел Зубајр пита: "Хоћеш ли ме убити, Абу ал Јакзан?" У оба извјештаја, Амар-ов одговор је негативан. На крају битке, која је успешна за Алијеву страну, Али наређује Амару и Мухамед ибн Аби Бакру да уклоне Аишу од њене камиле и доведу је Абдалах ибн Халаф ел-Хузаин дом у Басри, јер Ел Табари у више наврата наводи вишеструке извештаје различитих хроничара, такве варијације пружају конзистентност и детаље инцидената - у то време - извештава о природи консеквентног састанка ʻАмар и Аише на нејасан начин: за један рачун приказује Аишу као непријатељски расположену према Амару , док се у другом каснијем извјештају описује да су поступали на много пријатељскији начин.