Graviton — разлика између измена

82 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
| status = Hipotetičan
| theorized = 1930-e<ref>{{cite arXiv
|last = Rovelli |first=C.
|date = 2001
|title = Notes for a brief history of quantum gravity
|eprint = gr-qc/0006061
}}</ref><br />Naziv se pripisuje Dmitriju Blokhintsevu i F. M. Galperinu u 1934. godini<ref name=Blokhintsev>
{{cite journal
|last1 last= Blokhintsev |first=D. I.
|last2 = Gal'perin |first2=F. M.
|date = 1934
|title = Гипотеза нейтрино и закон сохранения энергии|url=https://books.google.com/books?id=V2ktDAAAQBAJ&pg=PA664
|trans-title=Neutrino hypothesis and conservation of energy
|journal = Pod Znamenem Marxisma
|volume = 6 |pages=147–157147-157
|language=ru}}</ref>
| discovered =
 
Ako postoji, pretpostavlja se da je graviton [[Masa po teoriji specijalnog relativiteta|bez mase]], jer gravitacione sile deluju na veoma dugim opsezima i šire se brzinom svetlosti. Graviton mora biti [[spin (physics)|spin]]-2 [[bozon]], jer je izvor gravitacije [[stress–energy tensor|energetsko-impulsni tenzor]], [[tenzor]] drugog reda (u poređenju sa spin-1 [[foton]]om [[elektromagnetizam|elektromagnetizma]], čiji izvor je [[four-current|četvorotočna]] struja, koja je tenzor prvog reda). Dodatno, može se pokazati da svako bezmaseno spin-2 polje može da proizvede silu koja se ne razlikuje od gravitacije, zato što bi se bezmaseno spin-2 polje spreglo sa energetsko-impulsnim tenzorom na isti način kao i gravitacione interakcije. Ovaj rezultat sugeriše da, ako se otkrije bezmasena spin-2 čestica, ona mora biti graviton.<ref>For a comparison of the geometric derivation and the (non-geometric) spin-2 field derivation of general relativity, refer to box 18.1 (and also 17.2.5) of {{cite book
| last=Misner | first=C. W. | author-link=Charles W. Misner
| last2=Thorne | first2=K. S. | author2-link=Kip Thorne
| last3=Wheeler | first3=J. A. | author3-link=John A. Wheeler
| date=1973
| title=Gravitation
| publisher=[[W. H. Freeman]]
| isbnid=ISBN 0-7167-0344-0
}}</ref>
 
 
Postoje hipoteze prema kojima su gravitacione interakcije posredovane sa jednom do sada neotkrivenom elementarnom česticom, nazvanom ''graviton''. Tri druge poznate [[sila (fizika)|sile]] prirode su posredovane elementarnim česticama: [[elektromagnetizam]] [[foton]]om, [[jaka interakcija]] [[gluon]]ima, i [[slaba interakcija]] sa [[W i Z bozoni]]ma. Sve tri od ovih sila su precizno opisane pomoću [[Standardni model|standardnog modela]] fizike elementarnih čestica. Unutar [[classical limit|klasičnih granica]], uspešna teorija gravitona bi bila redukona na [[general relativity|opštu relativnost]], koja sama biva redukovana na [[Универзални закон гравитације|Njutnov zakon gravitacije]] u granicama slabog polja.<ref>{{cite book
|last= Feynman |first=R. P.
|last2=Morinigo |first2=F. B.
|last3=Wagner |first3=W. G.
|last4=Hatfield |first4=B.
|date=1995
|title=Feynman Lectures on Gravitation
|publisher=[[Addison-Wesley]]
|isbnid=ISBN 0-201-62734-5
}}</ref><ref>
{{cite book
|last1last=Zee |first1first=A.
|date=2003
|title=Quantum Field Theory in a Nutshell
|publisher=[[Princeton University Press]]
|isbnid=ISBN 0-691-01019-6
}}</ref><ref>
{{cite book
|last=Randall |first=L.
|date=2005
|title=Warped Passages: Unraveling the Universe's Hidden Dimensions
|publisher=[[Ecco Press]]
|isbnid=ISBN 0-06-053108-8
}}</ref>
 
 
Poput [[force carrier|nosilaca]] [[fundamental interaction|drugih sila]] (pogledajte [[charged black hole|naelektrisane crne rupe]]), gravitacija igra ulogu u [[general relativity|opštoj relativnosti]], u definisanju [[Простор-време|prostor-vremena]] u kome se događaji odvijaju. [[General relativity#Definition and basic applications|U pojedinim opisima]] energija modifikuje „oblik” samog prostora-vremena, i gravitacija je rezultat tog oblika, što je ideja koju je na prvi pogled teško uskladiti sa idejom sile koja deluje između dve čestice.<ref>See the other articles on [[General relativity]], [[Gravitational field]], [[Gravitational wave]], etc</ref> [[diffeomorphism|Difeomorfična]] invarijantnost teorije ne dozvoljava bilo kojoj prostorno-vremenskoj zaleđini da bude izdvojena kao „istinska” prostorno-vremenska zaleđina, te je stoga opšta relativnost [[background-independent|nezavisna]] od pozadine. U kontrastu s tim [[standardni model]] ''nije'' nezavistan od pozadine, i [[Minkowski space|Minkovskijev prostor]] ima specijalni status prostora-vremena sa fiksnom pozadinom.<ref>{{cite journal
|last1last= Colosi|first1first=D.
|display-authors=etal
|date=2005
|title=Background independence in a nutshell: The dynamics of a tetrahedron
|journal=[[Classical and Quantum Gravity]]
|volume=22 |issue=14 |pages=2971–29892971-2989
|arxiv=gr-qc/0408079
|bibcode=2005CQGra..22.2971C
|doi=10.1088/0264-9381/22/14/008
}}</ref> Teorija [[quantum gravity|kvantne gravitacije]] je neophodna da bi se pomirile razlike.<ref>{{cite arXiv
|last1last=Witten |first1first=E.
|date=1993
|title=Quantum Background Independence In String Theory
|arxiv=hep-th/9306122
}}</ref> Otvoreno je pitanje da li ova teorija treba da bude nezavisna od zaleđine. Odgovor na to pitanje će odrediti naše razumevanje specifične uloge gravitacije u sudbini svemira.<ref>{{cite arXiv
|last1last=Smolin |first1first=L.
|date=2005
|title=The case for background independence
|eprint=hep-th/0507235
}}</ref>
 
[[Teorija struna]] predviđa postojanje gravitona i njihove dobro definirane [[Интеракција|interakcije]]. Graviton u [[Perturbation theory (quantum mechanics)|perturbativnoj teoriji struna]] je [[String (physics)|zatvorena struna]] u veoma specifičnom nisko-energijskom vibracionom stanju. Rasipanje gravitona u teoriji struna takođe se može izračunati iz [[correlation function (quantum field theory)|korelacionih funkcija]] u [[conformal field theory|teoriji konformalnog polja]], kao što je diktirano [[AdS/CFT correspondence|-{AdS/CFT}-]] korespondencijom, ili iz [[Matrix theory (physics)|teorije matrica]].
 
Karakteristika gravitona u teoriji struna je da, kao zatvoreni nizovi bez krajnjih tačaka, oni nisu vezani za [[Membrane (M-Theory)|brane]] i mogu se slobodno kretati između njih. Ako živimo na brani (kao što je pretpostavljeno teorijama brane), ovo „curenje” gravitona iz brane u višedimenzionalni prostor moglo bi da objasni zašto je gravitacija tako slaba sila, a gravitoni iz drugih brana u blizini naše mogu pružiti potencijalno objašnjenje za [[Тамна материја|tamnu materiju]]. Međutim, ako bi se gravitoni potpuno slobodno kretali između brana, došlo bi do prevelikog razblaženja gravitacije, što bi uzrokovalo kršenje Njutnovog zakona inverznih kvadrata. Da bi rešila taj problem, [[Lisa Randall|Liza Randal]] je postulirala da bi trostruka brana (poput naše) imala svoju gravitacionu silu, koja sprečava slobodno kretanje gravitona, što može da dovede do razređene gravitacije koju uočavamo, uz grubo održavanje Njutnovog zakona inverznih kvadrata.<ref>Kaku, Michio (2006) [[Parallel Worlds (book)|''Parallel Worlds – The science of alternative universes and our future in the Cosmos'']]. Doubleday. pp. 218–221. {{ISBNpage|year=|isbn=978-0385509862|pages=}}.</ref> Pogledajte [[brane cosmology|bransku kosmologiju]].
 
Teorija koju su formulisali Ahmed Farag Ali i Saurja Das dodaje kvantno mehaničke korekcije (koristeći Bemove trajektorije) u generalnu relativističku geodeziju. Ako se gravitonima da mala nenulta masa, to može da objasni [[cosmological constant|kosmološku konstantu]] bez potrebe za [[dark energy|tamnom energijom]] i da reši problem [[Cosmological constant problem|kosmološke]] konstante.<ref>{{cite journal
|last=Ali |first=Ahmed Farag
|date=2014
|title=Cosmology from quantum potential
|journal=[[Physics Letters B]]
|volume=741 |pages=276–279276-279
|arxiv=1404.3093v3
|doi=10.1016/j.physletb.2014.12.057
|bibcode=2015PhLB..741..276F}}</ref> Ova teorija je dobila počasno priznanje na konkursu za eseje 2014. godine [[Gravity Research Foundation|Fondacije za istraživanje gravitacije]] zbog objašnjenje male veličine kosmološke konstante.<ref>{{cite journal
|last=Das|first=Saurya
|date=2014
|title=Cosmic coincidence or graviton mass?
|journal=[[International Journal of Modern Physics D]]
|volume=23|issue=12
|pages=1442017
|arxiv=1405.4011
|doi=10.1142/S0218271814420176
|bibcode = 2014IJMPD..2342017D }}</ref> Isto tako, teorija je dobila počasno priznanje na konkursu za eseje 2015. godine Fondacije za istraživanje gravitacije zbog prirodnog objašnjavanja homogenosti velikih dimenzija i izotropije univerzuma pomoću predloženih kvantnih korekcija.<ref>{{cite journal
|last=Das|first=Saurya
|date=2015
|title=Bose–Einstein condensation as an alternative to inflation
|journal=[[International Journal of Modern Physics D]]
|volume=24|issue=12
|pages=1544001–2191544001-219
|arxiv=1509.02658
|doi=10.1142/S0218271815440010
|bibcode = 2015IJMPD..2444001D }}</ref>
 
 
== Spoljašnje veze ==
{{Commons categoryCommonscat-lat|Graviton}}
* {{In Our Time|Graviton|p003k9ks|Graviton}}
 
{{Čestice u fizici-lat}}
1.572.075

измена