Ровчани — разлика између измена

{{bez_izvora}}

 

== Поријекло ==

 

Због пренасељености и оскудице, Ровчани су се селили у свим правцима, од [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]], преко [[Србија|Србије]] до [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Током вијековног расељавања често су мењали презимена али крсну славу, Светог Луку, нијесу никада.

* Кнез Ровчана Вуксан Булатов:

После заточеништва и бјекства из Скадра, Вуксан иде на Чево крваво и братими

+Плач три тавничара+ изабраној у књизи:Огледало Српско од Петра Петровића Његоша

 

Кнез Богдан Љешњанин се прво доселио са Чева у Љешанску нахију па онда у Ровца. Имао је четири сина од којих су се развила братства: Вуковићи, Јанковићи, Јоковићи, Јововићи, Перишићи и Букилићи. За једну генерацију су старији у Ровцима од Никшића тј. Гојакових потомака. Због изразито високог наталитета и пренасељености Лијешња, које и поред чињенице да је најплодније и најпогодније за живот село у Ровцима, ипак често није могло да задовољи основне животне потребе пренасељеног становништва, али и због честих случајева крвне освете и из економских разлога, од давнина су његови становници напуштали своја огњишта и селили се у разне крајеве света. Тако су од Вуковића одсељени Радовановићи и Божидаревићи у Пећ (Метохија), као и Вуковићи одсељени у Штитарицу код Мојковца и Вуковићи из села Радовци код Ужичке Пожеге, који су потомци Старца Милије, чувеног Вуковог епског певача. Од Јанковића су Јанковићи из села Пусто Шилово у Горњој Јабланици (Србија) и Јошановићи одсељени у село Милошевићи (племе Дробњак) и у Орлане на Косову. Од Јоковића су Радовановићи из села Мркоње у Горњој Јабланици (Србија), као и Радојичићи и Ђуровићи из села Пусто Шилово у Горњој Јабланици (Србија). Од Јововића су Лакићевићи из села Мркоње у Горњој Јабланици (Србија) и Радосављевићи из села Пусто Шилово у Горњој Јабланици (Србија). Од Перишића су Мировићи из Вранешке долине. Букилићи су се селили у Горњу Јабланицу (Србија) и на Косово Поље. Братство Радуловићи кажу да потичу од оних Радуловића из Комана (Катунска нахија), а постоји и друго предање о томе да су Радуловићи староседелачко братство и да су пришли уз потомке кнеза Богдана Војинића. Велики број братстава са Лијешња се расељавао кроз векове и насељавао се у суседну Доњу и Горњу Морачу, па тако данас у тој области живи велики број братстава која су пореклом од кнеза Богдана са Лијешња. Највбројнији су у селу Ђуђевина (Јанкетићи, Ковијанићи, Ђурђићи, Бошковићи) и селу Рашко (Кљајићи, Рашчани, Ћетковићи) у Доњој Морачи, као и у селу Старче (Мујовићи, Марковићи, Перутићи) у Горњој Морачи.

 

 

== Остала братства у Ровцима ==