Алжир (град) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10ehf1)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{друго значење3|Алжир (вишезначна одредница)}}
{{Град у Алжиру
| слика = Algiers Montage.png
| опис_слике = Алжир
| покрајина = [[Алжир (покрајина)|Алжир]]
Ред 8:
| изворни_назив = {{јез-ар|دزاير}} ''-{Dzayer}-''
| површина = 363
| становништво = 3415811
| извор_становништво = <ref name=citypop>{{Cite web|url=http://citypopulation.de/Algeria.html
| title=Population of the city proper according to the 2008 census|publisher=Citypopulation.de |date=|accessdate=27. 6. 2010| archiveurl= https://web.archive.org/web/20100615060640/http://www.citypopulation.de/Algeria.html| archivedate=15. 6. 2010 <!--DASHBot-->| deadurl= no}}</ref><ref name=wup>{{Cite web|url=http://esa.un.org/unup/index.asp?panel=2 |title=UN World Urbanization Prospects|publisher=Esa.un.org |date=|accessdate=27. 6. 2010 |deadurl=yes
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091223005931/http://esa.un.org/unup/index.asp?panel=2
|archive-date=23. 12. 2009. }}</ref>
| година_становништво = 2011
| агломерација = 3 456 701 <small>(2008)</small>
Ред 20:
| густина = 6170
| надморска_висина = 2—424
| гшир = 36.7763
| гдуж = 3.0585
| поштански_код = 16000–16132
| позивни_број = (0)21
| регистарска_ознака =
| веб-страна = http://www.alger-city.com/
| градоначелник =
| странка =
}}
 
Ред 183:
|Decd sun = 4.7
|yeard sun = 7.6
| source 1 = [[Светска метеоролошка организација]] (просечне температуре и преципитација, 1976–2005)<ref>{{cite web|url = http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=242
| title = World Weather Information Service–Algiers| publisher = World Meteorological Organization|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref>
| source 2 = Арапска метереолошка књига (влажност и сунчаност),<ref name=climate>{{cite web|url = http://extras.springer.com/2007/978-1-4020-4577-6/Book_Shahin_ISBN_9781402045776_Appendix.pdf
| title = Appendix I: Meteorological Data| publisher = Springer|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref> Meteo Climat (record highs and lows)<ref name = meteoclimat>{{cite web|url = http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=15
| title = Station Alger| publisher = Meteo Climat
| language = French|accessdate=16. 10. 2016.}}</ref>
|date=January 2011}}
Ред 197:
Данашњи Алжир, основао је [[944]]. ''Булогин ибн Зири'', оснивач [[Бербери|берберске]] [[Династија|династије]] [[Династија Зирид|Зирид]] - [[Санхаџа]]. Њихову владавину прекинуо је [[1148]]. [[Руђер II Сицилијански|Руђер -{II}- Сицилијански]] који није дуго владао јер су га већ [[1159]]. заузели [[Алмохадски калифат|Алмохади]], и владали њиме све до [[13. век]]а, кад је њиме завладао ''Абд ел Вадид'' [[султан]] из [[Тлемцен]]а. Иако је формално био под ''Султанатом Тлемцен'', град Алжир имао је велику самосталност и властитог [[емир]]а, али у сени [[Оран]]а који је тад био главна лука и седиште моћи Абд ел Вадида.
 
[[Датотека:Alger front de mer.jpg|thumb|left|360px360п|Поглед на луку Алжира са ''Булеваром Че Гуевара'', у првом плану и Казбом изнад њега]]
Почетком [[1302]]. [[полуострво]] ''Пенон'' које затвара луку, заузели су [[Шпанци]]. Од тад је почела трговачка активност између Алжира и [[Шпанија|Шпаније]], али је само насеље и надаље остало мало и безначајно, све док се у њега нису населили бројни прогнани [[Маври|Маури]] из Шпањије, крајем [[15. век]]а. Шпанци су [[1510]]. предузели велику офанзиву на обалу Алжира и заузели обалске градове, желећи да тако спрече [[гусари|гусарску]] активност, а на полуострву Пенон изградили су утврђење.{{sfn|Celik|1997|pp=13}}
 
=== Град за време османске власти ===
[[Датотека:Algeri04.jpg|thumb|desno|270px270п|Колонијални део града Алжира]]
 
Тадашњи владар [[Алжир]]а, - [[емир]] Селим бин Теуми, позвао је [[1516]]. познате османске гусаре браћу [[Орук Барбароса|Орука]] и [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] у помоћ да се избаце [[Шпанци|Шпанце]] из градова. Оруч се одазвао молби и дошао у [[Алжир]], и [[1516]]. заузео град, али је истовремено погубио Селима, затим је предузео велику кампању да истера Шпанце из свих обалских градова. Орук је погинуо већ следеће године [[1517]]. у борби против Шпанаца приликом заузимања Тлемцена. Њега је наследио брат Хајрудин Барбароса који је накратко изгубио град [[1524]], али га је поновно заузео [[1529]]. Хајрудин је претворио Алжир у ''[[пашалук]]'', а касније га трансформирао у ''[[Бег]]лук Алжир'', а затим формално позвао [[султан]]а [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] да прихвати суверенитет над Алжиром и припоји га [[Османско царство|Османском царству]]. Како се Алжир налазио на рубу царства, и изван контроле Високе Порте, Хајрудин Барбароса обновио је гусарску активност, која је од тад постала главна привредна активност обалских градова и седиште [[Берберски корсари|Берберских корсара]] који су добра три века угрожавали пловидбу по том делу [[Средоземље|Медитерана]].<ref>{{Cite web|url=http://www.heimaslod.is/index.php/Tyrkjar%C3%A1ni%C3%B0 |title=Tyrkjaránið – Heimaslóð |language=islandski|publisher=Heimaslod.is |date=|accessdate=27. 6. 2010}}</ref>
 
За време [[Османско царство|османске]] власти град Алжир био је опасан зидинама са свих страна, укључујући појас уз обалу. У град је водило пет врата, из којих су цесте водиле у центар који је тад био код ''[[Џамија|Џамије]] Кетшава''. Град је добио [[Цитадела|цитаделу]] [[1556]]. Тадашња главна улица ишла је од севера према југу и делила је град на два дела; Горњи град (ал-Габал, или ''Планина'') који се састојао од педесетак малих [[Махала (градска четврт)|махала]] различитих етничких заједница ([[Андалузија]]ца, [[Јевреји]], [[Маври|Мавара]] и локалних [[Кабили|Кабила]], и Доњи град (ал Вата, или ''равница'') који је био административно, војно и трговачко средиште града, у којем су углавном становали турски достојанственици и људи из више класе.<ref>{{harvnbsfn|Celik|1997|pp=13-14}}</ref>
 
=== Град за време француске колонијалне власти ===
Од [[1815]]. до [[1962]]. историја града дубоко је повезана са историјим тадашње метрополе из које се владало [[Француска|Француском]]. -{[[Casus belli]]}- за напад на Алжир, била је увреда [[Француска|француског]] [[Конзул (магистрат)|конзула]], којег је деј - тадашњи османски управник Алжира, ударио мухоловком, наљућен изјавом конзула да француска влада не жели да плати велика дуговања двојици алжирских трговаца. Због тог је француска војска под заповедништвом [[гроф]]а Луја-Августа-Виктора де Бурмонта напала град [[4. јул]]а [[1830]], а већ следећег дана град је капитулирао. Од тад је Алжир постао главни град колоније [[Француски Алжир]].
 
На почетку [[20. век]]а већина становника града, били су Европљани (мање више [[Французи]]).<ref>{{harvnbsfn|Hourani|Hourani|Ruthven|2002|pp=323}}</ref> Током 1930-их година, град је постао чувен због [[архитекта]] [[Ле Корбизје]]а који је израдио знатан број урбанистичких решења за потпуни редизајн колонијалног града. Ле Корбизје је био врло критичан према оном што је затекао и видео у Алжиру, описујући Европски део града као „ништа, осим попуцалих зидова и девастиране природе”. Био је и врло критичан према великој разлици у животном стандарду између европских и афричких становника града, то стање је описао ријечима ''цивилизовани живе као штакори по рупама'', док ''варвари' живе у самоћи и благостању''.{{sfn|Celik|1997|pp=5}} Од његових амбициозних решења, мало тог је изведено, јер их је тадашња колонијална администрација игнорирала.
 
За вријеме [[Други светски рат|Другог светског рата]] Алжир је био посљедњи већи град који су [[Антихитлеровска коалиција|Савезници]] заузели [[9. новембар|9. новембра]] [[1942]]. након поморског десанта на [[Мароко]], из којег је организирано сламање [[Ервин Ромел|Ромелових]] јединица у [[Тунис]]у и потпуно ослобођење Африке од [[Силе Осовине|Осовинских сила]].
 
Од стицања независности [[1962]]. Алжир је испочетка изгубио добар део дотадашњих становника, - који су се иселили у Француску, али је следећих декада почео енормо да расте, тако да данас у њему живи 10 % становника земље, претпоставља се да данас у ширем простору града живи 5 000 000 људи.<ref>{{Cite web|url=http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq|title=Algiers in the World Gazetteer|publisher=World-gazetteer.com|date=|accessdate=3. 11. 2011|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070930225838/http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&dat=32&geo=-66&srt=npan&col=aohdq|archive-date=30. 099. 2007|dead-url=no|df=}}</ref>
 
Алжир је био домаћин [[Свеафричке игре|Свеафричких игара]] одржаних [[1978]]. и [[2007]]., а [[2007]]. био је афрички град културе.