Отворите главни мени

Промене

535 бајтова додато ,  пре 5 месеци
м
Разне исправке
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|мини|десно|261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961]]
 
Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове КП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6|quote=Human rights were routinely suppressed...|pages=17}}</ref><ref>{{citeCite book|url=https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}</ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{citeCite book|url=https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.|pages=}}</ref>
 
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] (ОЕЕС), исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР отоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ). На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
[[Датотека:Jovanka Broz 1970.jpg|мини|250п|десно|Јованка Броз 1970]]
 
Његова најпознатија жена је била [[Јованка Будисављевић Броз|Јованка Будисављевић]]. Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно. Према најприхваћенијој верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал [[Ђоко Јованић]], који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.<ref name="vreme">-{http://www.vreme.com/cms/view.php?id}-=451714</ref> Друга верзија тврди да је Јованку одабрао [[Иван Стево Крајачић]], тадашњи повереник [[НКВД]]-а за Југославију.
 
Тито је имао скоро 59. година, а Јованка 27. када су се коначно венчали у априлу 1952. године, са шефом државне безбедности Александром Ранковићем, као кумом. Пошто је Јованка била једина Титова жена док је био на власти, она је такође отишла у историју као прва дама Југославије. Међутим, њихов однос није био идиличан. Поједини незванични извјештаји говоре да су се Тито и Јованка чак и формално развели крајем 1970-их, мало пре његове смрти. Међутим, током Титове сахране, Јованка је била присутна као његова званична супруга. Тито и Јованка нису имали деце.
== Фото-галерија ==
<center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125">
Датотека:Stevan Kragujevic, Marsal Josip Broz Tito.jpg|Маршал Јосип Броз Тито
Stevan Kragujevic, Marsal Tito, pedesetih.jpg|Маршал Јосип Броз Тито, педесетих година
Stevan Kragujevic, Tito, zvanicni portret Direkcije za informacije FNRJ, 1950.JPG| Званични портрет Дирекције за информисање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], 1950.
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law|last=Tierney|first=Stephen|year=2000|publisher=Martinus Nijhoff Publishers|id=ISBN 90-411-1400-9|page=17}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Andjelic|first=Neven|title=Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy| publisher=Frank Cass|year=2003|id=ISBN 0-7146-5485-X|pages=36}}
* {{Cite book|ref=harv| last=West| first = Richard| title = Tito and the Rise and Fall of Yugoslavia|year=1995| publisher = Carroll & Graf| location = New York, New York|isbn=978-0-7867-0191-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6|quote=Human rights were routinely suppressed...|pages=17}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|title=Josip Broz, Nikita Sergejevič Hruščov i mađarsko pitanje 1955-1956|journal=Tokovi istorije|year=1998|issue=1-4|pages=23-59|url=http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1998/1998_1-4_02_Dimic.pdf|pages=23-59}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|title=Titovo putovanje u Indiju i Burmu 1954-1955: Prilog za istoriju Hladnog rata|journal=Tokovi istorije|year=2004|issue=3-4|pages=27-54|url=http://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/3%204%202004/2004_3-4_02_Dimic.pdf|pages=27-54}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Јосип Броз Тито и југословенски поглед на Европу|title=Југославија у хладном рату: Прилози истраживањима: Зборник радова|year=2010|location=Београд|publisher=Институт за новију историју Србије|pages=183-205|url=https://www.scribd.com/doc/315281055/Jugoslavija-u-Hladnom-ratu-Zbornik-radova|pages=183-205}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Josip Broz Tito, Yugoslav policy and the formation of the concept of European security, 1968-1975|title=From Helsinki to Belgrade: the First CSCE follow-up meeting and the crisis of détente|year=2012|location=Bonn|publisher=Bonn University Press|pages=59-81|url=https://books.google.com/books?id=Vo-iCMAqjIsC|pages=59-81}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|title=Jugoslavija i Hladni rat: Ogledi o spoljnoj politici Josipa Broza Tita (1944-19741944—1974)|year=2014|location=Beograd|publisher=Arhipelag|url=https://books.google.com/books?id=yZTPsgEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Вештина политике: Први сусрет Јосипа Броза Тита и Леонида Илича Брежњева (24. септембар - 5. октобар 1962)|title=Уметност и њена улога у историји: Између трајности и пролазних -изама|year=2014|location=Косовска Митровица|publisher=Филозофски факултет|pages=371-387|url=https://www.academia.edu/27988365/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%83_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83_%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%85_-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_Art_and_its_role_in_the_history_between_durability_and_transient_-isms|pages=371-387}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Последњи сусрет Леонида Иљича Брежњева и Јосипа Броза Тита (Москва, 16-21. мај 1979. године)|title=Русија/СССР и државност Србије/Југославије|year=2018|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=323-351|url=https://books.google.com/books?id=VdmEDwAAQBAJ|pages=323-351}}
{{refend}}
 
1.506.851

измена