Јосип Броз Тито — разлика између измена

Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове КП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6|quote=Human rights were routinely suppressed...|pages=17}}</ref><ref>{{citeCite book|url=https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}</ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{citeCite book|url=https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.|pages=}}</ref>

Његова најпознатија жена је била [[Јованка Будисављевић Броз|Јованка Будисављевић]]. Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно. Према најприхваћенијој верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал [[Ђоко Јованић]], који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.<ref name="vreme">-{http://www.vreme.com/cms/view.php?id}-=451714</ref> Друга верзија тврди да је Јованку одабрао [[Иван Стево Крајачић]], тадашњи повереник [[НКВД]]-а за Југославију.

Датотека:Stevan Kragujevic, Marsal Josip Broz Tito.jpg|Маршал Јосип Броз Тито

* {{Cite journal|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|title=Josip Broz, Nikita Sergejevič Hruščov i mađarsko pitanje 1955-1956|journal=Tokovi istorije|year=1998|issue=1-4|pages=23-59|url=http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1998/1998_1-4_02_Dimic.pdf|pages=23-59}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|title=Titovo putovanje u Indiju i Burmu 1954-1955: Prilog za istoriju Hladnog rata|journal=Tokovi istorije|year=2004|issue=3-4|pages=27-54|url=http://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/3%204%202004/2004_3-4_02_Dimic.pdf|pages=27-54}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Јосип Броз Тито и југословенски поглед на Европу|title=Југославија у хладном рату: Прилози истраживањима: Зборник радова|year=2010|location=Београд|publisher=Институт за новију историју Србије|pages=183-205|url=https://www.scribd.com/doc/315281055/Jugoslavija-u-Hladnom-ratu-Zbornik-radova|pages=183-205}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Josip Broz Tito, Yugoslav policy and the formation of the concept of European security, 1968-1975|title=From Helsinki to Belgrade: the First CSCE follow-up meeting and the crisis of détente|year=2012|location=Bonn|publisher=Bonn University Press|pages=59-81|url=https://books.google.com/books?id=Vo-iCMAqjIsC|pages=59-81}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|title=Jugoslavija i Hladni rat: Ogledi o spoljnoj politici Josipa Broza Tita (1944-19741944—1974)|year=2014|location=Beograd|publisher=Arhipelag|url=https://books.google.com/books?id=yZTPsgEACAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Вештина политике: Први сусрет Јосипа Броза Тита и Леонида Илича Брежњева (24. септембар - 5. октобар 1962)|title=Уметност и њена улога у историји: Између трајности и пролазних -изама|year=2014|location=Косовска Митровица|publisher=Филозофски факултет|pages=371-387|url=https://www.academia.edu/27988365/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%83_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83_%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%85_-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_Art_and_its_role_in_the_history_between_durability_and_transient_-isms|pages=371-387}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Последњи сусрет Леонида Иљича Брежњева и Јосипа Броза Тита (Москва, 16-21. мај 1979. године)|title=Русија/СССР и државност Србије/Југославије|year=2018|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=323-351|url=https://books.google.com/books?id=VdmEDwAAQBAJ|pages=323-351}}