Неродимље — разлика између измена

122 бајта уклоњена ,  пре 2 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м
м (Разне исправке; козметичке измене)
}}
[[Датотека:Crkva Sv Arhandjela, Nerodimlje.jpg|мини|Црква Св. Арханђела]]
'''Неродимље''' (понекад и '''''Породимље''''') је био комплекс неутврђеног [[дворац|двора]] [[списак српских владара|српских владара]] у првој половини [[14. век|XIV века]]а који се налази 5 km [[запад]]но од [[Урошевац|Урошевца]] на простору села [[Горње Неродимље|Горњег]] и [[Доње Неродимље|Доњег Неродимља]] око реке [[Неродимка|Неродимке]]. У њему је [[29. октобра]] [[1321]]. године преминуо [[краљ]] [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] (1282—1321), а његовог сина [[Стефан Урош III Дечански|Стефана]] (1322—1331) је у њему изненада напао његов син и наследник [[Стефан Душан|Душан]] (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), после чега се он повукао у [[Мали Петрич|Петрич]] у коме је заробљен, после чега је спроведен у [[Средњовековни град Звечан|Звечански Град]] у коме је и умро [[11. новембра]]1331. године. Ту је "летњиковац" имао и српски цар Урош Немањић.
 
На широком простору има више остатака, махом [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] из доба [[Немањићи|Немањића]], али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година [[20. век]]а су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из [[6. век|VI века]]а.
 
== Историја ==
Крајем 19. века Неродимље је место са српском црквом и школом. Црква посвећена Св. арханђелу Михаилу је дуго имала незаграђено црквено двориште са старим српским гробљем. Мештанин досељеник Блага Тројић је 1899. године о свом трошку озидао део ограде црквене порте, дужине 15 метараm, којим је заштитио споља олтар црквени. Тада је месни парох био поп Јован Анђелковић.
За ограду око школе дугу 25 метараm, коју је такође озидао Тројић учествовали су прилогом још неки дародавци мештани, међу којима и дућанџија Цветко Лазић родом из Призрена, са 64 гроша.
 
Село је са три стране било окружено обронцима Шар планине, а сеоска речица делила насеље на две махале. Дана 7. јула 1899. године била је велика бујица која је нанела велику штету и однела све мостиће, воће, воденице итд.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>
На основу прегледа надземних остатака објеката, [[Иван Здравковић]] је [[1975]]. године претпоставио да би највероватнија локација самог двора могла бити на једном узвишењу између два села, на коме се налазе остаци [[Црква (грађевина)|цркве]] посвећене [[Свети Никола|светом Николи]] око које има назнака постојања бедема, а недалеко од њих се налази стара [[воденица]] која се у народу назива ''[[монаштво|калуђерском]]''. Међутим, на самом терену има врло мало остатака у траговима. Поред тога, он је указао на још две потенцијалне локације:
* У самом селу Горње Неродимље у дворишту породичне куће [[Лукић]]а има остатака темеља грађевина и старог [[Гробље|гробља]].
* У самом селу Горње Неродимље се налази стара црква светих [[Арханђел|Архангела]] чију градњу народно предање смешта у [[13. век|XIII век]], у чијој се порти налазио [[Споменик природе „Бор Цара Душана“|бор Цара Душана]].
Поред ових места, на простору Горњег Неродимља има остатака цркава посвећених [[јован Крститељ|светом Јовану]] и [[Богородица|Богородици]], док се у Доњем Неродимљу налазе остаци цркве [[стефан Првомученик|светог Стефана]] и још једне цркве чији је храмовни светац непознат, а у суседном селу [[Манастирац (Урошевац)|Манастирцу]] има остатака цркве за коју се не зна коме је била посвећена.
 
=== Данашње стање објеката ===
==== Милутинов дворац ====
Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци [[Византијско царство|византијске]] [[Палата|палате]] или [[Летњиковац|летњиковца]] који је датиран у [[6. век|VI век]]. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као'' дворац краља Милутина'', да би [[Археологија|археолошким]] истраживањима која су обављема [[1988]]. године утврђено да је много старија.
 
Њена унутрашњост је богато украшена [[фреска]]ма по зидовима, орнаменталним мотивима и [[Мозаик|мозаичким]] подовима. У њеном средишту се налази [[базен]] украшен мозаиком, као и степениште, док су на западном делу пода, мозаиком изведени ликови [[седам грчких мудраца]] уз које су исписане њихове мисли на [[Латински језик|латинском језику]]. Претпоставља се да је цела грађевина подигнута у доба цара [[Јустинијан I|Јустинијана -{I}-]] (527—565) који је у овом делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] рођен и познат је по подизању читавих градова у близини (-{[[Царичин Град|Iustiniana Prima]]}- код данашњег [[Лебане|Лебана]] односно -{[[Iustiniana Secunda]]}- на простору [[Липљан]]а и [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]]).
 
Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у [[17. век|XVII веку]]у, а да је последњи слој употребе овог простора гробље из [[19. век]]а, тако да није искључено да су палату користили и [[Краљевина Србија (1217—1345)|српски краљеви]] у [[14. век|XIV веку]]у.
 
На старим темељима цркве светог Николе је [[1983]]. године подигнута нова [[једнобродна грађевина]] са [[Апсида|апсидом]] и малим [[кубе]]том. Њу су после доласка [[оружане снаге САД|америчких снага]] КФОРа [[1999]]. године у овај рејон, [[Демолирање|демолирали]], [[Ватра|запалили]] и [[Минирање|минирали]] албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch08.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (8) |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=15. 11. 2010.}}</ref>.
 
==== Остали сакрални објекти ====
[[Црква Светих Арханђела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[14. век|XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[нартекс|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[18. век|XVIII века]]а који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[15. век|XV века]]а. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Стефан Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=15. 11. 2010.}}</ref>.
 
[[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош V|Уроша]] (1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. По народном предању убио га је у лову, краљ Вукашин Мрњавчевић, ударивши "топузом у главу" да је мртав пао и нестао у једном шумском извору.<ref>"Политика", Београд 10. јула 1928. године</ref> Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[19. век]]а, о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=15. 11. 2010.}}</ref>.
1.572.075

измена