Мачка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 73.165.107.139 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 17:
| binomial = ''-{Felis catus}-''
| binomial_authority = [[Карл фон Лине|-{Linnaeus}-]], 1758
| synonyms =
* ''Felis silvestris catus''
* ''Felis catus domestica''
| zivotna_forma = звер, карниворни предатор
}}
'''Мачка''', такође звана и '''домаћа мачка''' или '''кућна мачка''' ({{јез-лат|Felis catus}}), мали је [[месождер]], врста [[сисари|сисара]] (-{Mammalia}-) из рода ''-{[[Felis]]}-''. Верује се да је њен предак била [[афричка дивља мачка]] (''-{Felis silvestris lybica}-''). Мачке живе у блиској вези са [[човек|људима]] најмање 9.500 година.<ref name="9500 years">{{cite web|title = Oldest Known Pet Cat? 9500-Year-Old Burial Found on Cyprus|url = http://news.nationalgeographic.com/news/2004/04/0408_040408_oldestpetcat.html}}</ref>
 
Постоји много различитих расaраса мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат [[мутација]] и има их у различитим бојама. Оне су вешти [[грабљивац|грабљивци]] и познато је да за исхрану лове преко 1.000 различитих врста животиња. Веома су паметне. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније [[механизам|механизме]], попут кваке на вратима или ручице на [[водокотлић]]у.
 
Комуницирају гласом (мјаукањем), предењем, фрктањем, режањем, шкљоцањем, и са још око стотину других [[глас]]ова, као и говором тела. Мачке које живе у групама користе комбинацију гласова и говора тела за међусобно споразумевање.<ref>[https://web.archive.org/web/20030804205624/http://www.channel3000.com/news/1472741/detail.html -{Meows Mean More To Cat Lovers}-]. -{''Channel3000.com''}-., Приступљено 10. 4. 2009.</ref>
Ред 30:
Пошто је одомаћивање мачке релативно од скоро, мачке такође могу самостално да живе у дивљини, често формирајући мање колоније. Повезаност људи и мачака довела је до њеног појављивања у митологији и легендама више култура, укључујући древну [[египатска религија|египатску]], [[Кинеска митологија|кинеску]] и [[Нордијска митологија|нордијску]].
 
Уобичајено веровање било је да је мачка припитомљена у [[стари Египат|древном Египту]], где је била [[култ]]на животиња.<ref name="NYT">{{cite news |url = http://www.nytimes.com/2007/06/29/science/29cat.html?em&ex=1183348800&en=46920e3fe2f7c649&ei=5087%0A |title = Study Traces Cat's Ancestry to Middle East |last=Wade|first = Nicholas |date = 29. 6. 2007. |work = ''[[Њујорк тајмс|-{The New York Times}-]]'' |accessdate = 2. 4. 2008.}}</ref> Међутим, студија из 2007. открила је да све лозе од којих домаће мачке воде порекло потичу од неколико (до пет) [[самоприпитомљавање|самоприпитомљених]] [[Афричка дивља мачка|афричких дивљих мачака]] ''(-{Felis silvestris lybica}-)'', са [[Блиски исток|Блиског истока]], приближно 8000. пре нове ере.<ref name="SciencemagNEO">{{cite journal | author = Driscoll, Carlos A. et al | title = The Near Eastern Origin of Cat Domestication | date = 27. 7. 2007. | journal = [[Science (journal)|''Science'']] | url = http://www.mobot.org/plantscience/resbot/repr/add/domesticcat_driscoll2007.pdf |format=PDF| accessdate = 2. 4. 2008. | doi = 10.1126/science.1139518 | volume = 1 |pages = e3 | pmid = 17600185}}</ref>
 
== Научна класификација ==
Ред 36:
Домаћа мачка названа је ''-{Felis catus}-'' по [[Карл фон Лине|Линеовој]] номенклатури из 1758. године. Јохан Кристијан Данијел фон Шребер (''-{Johann Christian Daniel von Schreber}-'') назвао је дивљу мачку ''-{Felis silvestris}-'' 1775. године. Домаћа мачка се данас сматра подврстом дивље мачке: по стриктном правилу ''Интернационалног кода номенклатуре животиња'' име врсте би требало да буде ''-{F. catus}-'' пошто га је Лине први употребио. Међутим, у пракси готово сви биолози користе ''-{F. silvestris}-'' за дивље врсте, а ''-{F. catus}-'' само за домаћу мачку.
 
По мишљењу 2027 (објављеном у тому 60, део 1, ''-{Bulletin of Zoological Nomenclature}-'', 31. марта 2003. године)<ref>{{cite journal|last=ICZN|first=|date = 31. 3. 2003|title=OPINION 2027: Usage of 17 specific names based on wild species which are pre-dated by or contemporary with those based on domestic animals (Lepidoptera, Osteichthyes, Mammalia): conserved|url=https://web.archive.org/web/20081219211207/http://www.iczn.org:80/BZNMar2003opinions.htm|journal=Bulletin of Zoological Nomenclature|publisher=International Commission on Zoological Nomenclature|volume=60|issue=1|doi=|pmid=|accessdate = 13. 7. 2006}}</ref> ''Интернационалне комисије за номенклатуру животиња'' „дозвољена је употреба 17 различитих имена заснованих на дивљим врстама, која су настала пре или истовремено са онима заснованим на домаћим врстама“, сврставајући ''-{F. silvestris}-'' у дивљу мачку, а ''-{F. silvestris catus}-'' за њену домаћу подврсту (''F. catus'' је још увек важећи назив, уколико се домаћи облик рачуна као посебна [[врста]]).
 
[[Датотека:Gatos de Galicia.gif|мини|десно|190п|-{Felis silvestris catus}-]]
Ред 45:
Одрасла мачка је од [[њушка|њушке]] до краја трупа дугачка просечно 60 -{cm}-, док јој је реп дугачак око 25 -{cm}-. У [[рамена|раменима]] је висока 30-35 -{cm}-. Мачка је у просеку тешка између 2,5 и 7 -{kg}-, мада неке врсте, попут [[Мејн Кун]] могу да достигну 11,3 -{kg}-. Познато је да су неке достизале и тежину од 23 -{kg}- услед „преждеравања“. Ово је веома нездраво за мачку, и требало би да буде предупређено правилном [[исхрана|исхраном]] и вежбањем ([[игра|игром]]), што нарочито важи за мачке које живе у затвореном.
Кућне мачке живе у просеку између 14 и 20 година, премда је најстарија позната мачка живела чак 36 година.<ref>{{cite web | title=Feline Statistics | url=http://www.pawsonline.info/feline_statistics.htm | accessdate=15. 8. 2005 | archive-url=https://web.archive.org/web/20060616191415/http://www.pawsonline.info/feline_statistics.htm | archive-date=16. 066. 2006 | dead-url=yes | df= }}</ref> Домаће мачке живе дуже уколико не излазе напоље (чиме се смањује ризик од повреда у борби или изложеност болестима) и ако су [[Стерилизација (ветерина)|стерилисане]].
 
[[Датотека:Mainecoon1.png|мини|лево|300п|Врста Мејн Кун.]] Дивље мачке које живе у урбаној средини често живе само две године или мање. Дивље мачке у [[колонија]]ма могу живети знатно дуже. Најдужи забележени животни век дивље мачке је 26 година. Рекорд држи мачак Марк који је био заштићен од стране хуманитарног британског друштва за заштиту мачака.
 
==== Уши ====
Тридесет и два засебна [[мишићно ткиво|мишића]] омогућавају мачки да покреће уши независно једно од другог.<ref>{{cite web | title=At Home : Care / Health : Understanding Cats | url=http://www.hgtv.com/hgtv/ah_pets_care_health/article/0,1801,HGTV_3152_1380540,00.html | accessdate=15. 8. 2005 | archive-url=https://web.archive.org/web/20080201133606/http://www.hgtv.com/hgtv/ah_pets_care_health/article/0%2C1801%2CHGTV_3152_1380540%2C00.html | archive-date=011. 022. 2008 | dead-url=yes | df= }}</ref> Већина мачака има подигнуте уши. За разлику од [[пас]]а, спуштене уши су права реткост. Када је уплашена или љута, мачка уз фрктање и режање, повија уши уназад. Мачка ће такође повити уши уназад и док се игра, или када је заинтересује [[звук]] који јој долази са леђа.
 
==== Метаболизам ====
Ред 60:
[[Темперамент]] мачке варира у зависности од врсте и социјалних чинилаца. Краткодлаке мачке су обично мршавије и активније, док су дугодлаке дебље и мање активне.
 
Нормална [[телесна температура]] мачке је између 38 и 39&nbsp;°C.<ref>{{cite web |title=Normal Values For Dog and Cat Temperature, Blood Tests, Urine and other information in ThePetCenter.com |url=http://www.thepetcenter.com/exa/nv.html |accessdate=8. 8. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050313085435/http://www.thepetcenter.com/exa/nv.html |archive-date=13. 033. 2005 |dead-url=yes |df= }}</ref> Мачји [[пулс]] износи између 140 до 220 откуцаја у минуту и веома зависи од тога колико је мачка узбуђена. За мачку која се одмара нормалан пулс износи између 150 и 180 откуцаја у минуту, готово дупло више од човека.
 
==== Ноге ====
Ред 88:
==== Слух ====
 
Људи и мачке имају сличан праг слуха на нижем делу скале, али мачке могу да чују и звуке јако високе [[фреквенција|фреквенције]], чак боље и од паса. Мачке могу да чују 2 [[Октава (музика)|октаве]] више од људи, и половину октаве више од паса.<ref>[http://www.lsu.edu/deafness/HearingRange.html -{Strain, G.M., How Well Do Dogs and Other Animals Hear?}-], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Оне могу да региструју ултразвучне трептаје до 60.000 -{Hz}-. Када нешто слуша мачка ће уши усмерити у том правцу. Мачке могу да померају уши независно једно од другог и то напред, назад и укосо, како би откриле извор звука. Мачји слух је толико прецизан да могу не само да одреде тренутан положај миша који је удаљен 10 метараm већ и да процене брзину његовог кретања.
 
==== Мирис ====
Чуло мириса домаће мачке је четрнаест пута јаче од човековог.<ref name="senseofsmell">{{cite web | url=http://cats.about.com/cs/felineanatomy/a/catsnose_scent.htm | title=The Nose Knows | publisher=About.com | accessdate = 29. 11. 2006.}}</ref> Мачке у носу имају дупло више [[Ћелија (биологија)|ћелија]] за мирис од људи, што значи да могу да нањуше ствари којих ми нисмо ни свесни. Мачке такође имају и [[Орган (анатомија)|орган]] за њух при врху њихових уста звани ''-{[[vomeronasal]]}-'' или Јакобсонов орган. Када мачка набора [[губица|губицу]], ниже ка бради, и опусти [[језик]], отвара се пут за вомероназал. Ово се назива [[зевање]] или „ругање“.
 
==== Додир ====
Ред 108:
Чак ће и добро ухрањене кућне мачке ловити и убијати [[птице]], мишеве, [[пацов]]е и друге мање животиње из околине. Оне често свом власнику поклањају своје [[трофеј]]е. Мотив није потпуно јасан, али се сматра да је то пријатељско понашање. Вероватно је да мачка жели да буде похваљена за свој симболичан допринос групи, или да жели да подели плен са остатком чопора (мачке своје људске укућане тако доживљавају).
 
Мачке имају високо специјализоване зубе и ''[[Систем органа за варење|пробавни тракт]]'' прилагођен варењу меса. [[Преткутњаци|Предкутњак]] и први [[кутњаци|кутњак]] заједно чине пар који има улогу да сече [[месо]] попут [[маказе|маказа]]. Ово је присутно и код ''-{[[canine]]}-''-а али је код ''-{feline}-''-а високо развијено. Мачји језик поседује оштре наборе, или ''-{[[papillae]]}-'', погодне за стругање меса са костију. Те ''-{papillae}-'' су у ствари мале [[кука (Вишеград)|кукице]] окренуте уназад које садрже [[кератин]] и помажу код чишћења. Домаће мачке једу релативно мало [[поврће|поврћа]]. Међутим, уобичајено је да мачке у своју месну исхрану повремено унесу мале количине траве или биља. Док пси и медведи обично у своју исхрану уносе [[воће]], [[бобице]], [[корење]] и [[мед]] када за то имају прилику, мачке више воле да се хране првенствено месом, и то сировим. Мачке имају генетску аномалију која им онемогућава да осете слатко<ref>{{cite web | title=PLoS Genetics: Pseudogenization of a Sweet-Receptor Gene Accounts for Cats&#39; Indifference toward Sugar | url=http://genetics.plosjournals.org/perlserv/?request=get-document&doi=10.1371/journal.pgen.0010003 | accessdate=8. 8. 2005 | archive-url=https://web.archive.org/web/20060403162459/http://genetics.plosjournals.org/perlserv/?request=get-document&doi=10.1371%2Fjournal.pgen.0010003 | archive-date=033. 044. 2006 | dead-url=yes | df= }}</ref>, што је вероватно повезано са њиховом потребом за месом, и готово сигурно повезано са њиховом одбојношћу према воћу и бобицама.
 
Познато је да мачке жваћу траву, [[лист|лишће]] или кућно биље како би отклонили болове у стомаку. Неке од кућних биљака су штетне по њих. Ускршњи љиљан може довести до смртоносног оштећења [[бубрег]]а. [[Филадендрон]] је за њих такође отрован. ''-{Cat Fancy}-'' има цео списак [https://www.webcitation.org/5mq1hjPbF?url=http://www.cfainc.org/articles/plants.html биљака опасних по мачке].
Ред 195:
* [https://web.archive.org/web/20060721183614/http://www.zivotinjsko-carstvo.com/macke/citati%20o%20mackama.php Још изрека о мачкама]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref=harv|last=Ring|first=Ken|last2=Romhany|first2=Paul|title=Pawmistry: How to Read Your Cat's Paws|url=https://books.google.com/books?id=NiMUGDoD9jUC |year=1999|publisher=Ten Speed Press|isbn=978-1-58008-111-5|pages=10}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мачка