Мачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 73.165.107.139 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
м Разне исправке |
||
Ред 17:
| binomial = ''-{Felis catus}-''
| binomial_authority = [[Карл фон Лине|-{Linnaeus}-]], 1758
| synonyms =
* ''Felis silvestris catus''
* ''Felis catus domestica''
| zivotna_forma = звер, карниворни предатор
}}
'''Мачка''', такође звана и '''домаћа мачка''' или '''кућна мачка''' ({{јез-лат|Felis catus}}), мали је [[месождер]], врста [[сисари|сисара]] (-{Mammalia}-) из рода ''-{[[Felis]]}-''. Верује се да је њен предак била [[афричка дивља мачка]] (''-{Felis silvestris lybica}-''). Мачке живе у блиској вези са [[човек|људима]] најмање 9.500 година.<ref name="9500 years">{{cite web|title
Постоји много различитих
Комуницирају гласом (мјаукањем), предењем, фрктањем, режањем, шкљоцањем, и са још око стотину других [[глас]]ова, као и говором тела. Мачке које живе у групама користе комбинацију гласова и говора тела за међусобно споразумевање.<ref>[https://web.archive.org/web/20030804205624/http://www.channel3000.com/news/1472741/detail.html -{Meows Mean More To Cat Lovers}-]. -{''Channel3000.com''}-., Приступљено 10. 4. 2009.</ref>
Ред 30:
Пошто је одомаћивање мачке релативно од скоро, мачке такође могу самостално да живе у дивљини, често формирајући мање колоније. Повезаност људи и мачака довела је до њеног појављивања у митологији и легендама више култура, укључујући древну [[египатска религија|египатску]], [[Кинеска митологија|кинеску]] и [[Нордијска митологија|нордијску]].
Уобичајено веровање било је да је мачка припитомљена у [[стари Египат|древном Египту]], где је била [[култ]]на животиња.<ref name="NYT">{{cite news
== Научна класификација ==
Ред 36:
Домаћа мачка названа је ''-{Felis catus}-'' по [[Карл фон Лине|Линеовој]] номенклатури из 1758. године. Јохан Кристијан Данијел фон Шребер (''-{Johann Christian Daniel von Schreber}-'') назвао је дивљу мачку ''-{Felis silvestris}-'' 1775. године. Домаћа мачка се данас сматра подврстом дивље мачке: по стриктном правилу ''Интернационалног кода номенклатуре животиња'' име врсте би требало да буде ''-{F. catus}-'' пошто га је Лине први употребио. Међутим, у пракси готово сви биолози користе ''-{F. silvestris}-'' за дивље врсте, а ''-{F. catus}-'' само за домаћу мачку.
По мишљењу 2027 (објављеном у тому 60, део 1, ''-{Bulletin of Zoological Nomenclature}-'', 31. марта 2003. године)<ref>{{cite journal|last=ICZN|first=|date
[[Датотека:Gatos de Galicia.gif|мини|десно|190п|-{Felis silvestris catus}-]]
Ред 45:
Одрасла мачка је од [[њушка|њушке]] до краја трупа дугачка просечно 60 -{cm}-, док јој је реп дугачак око 25 -{cm}-. У [[рамена|раменима]] је висока 30-35 -{cm}-. Мачка је у просеку тешка између 2,5 и 7 -{kg}-, мада неке врсте, попут [[Мејн Кун]] могу да достигну 11,3 -{kg}-. Познато је да су неке достизале и тежину од 23 -{kg}- услед „преждеравања“. Ово је веома нездраво за мачку, и требало би да буде предупређено правилном [[исхрана|исхраном]] и вежбањем ([[игра|игром]]), што нарочито важи за мачке које живе у затвореном.
Кућне мачке живе у просеку између 14 и 20 година, премда је најстарија позната мачка живела чак 36 година.<ref>{{cite web
[[Датотека:Mainecoon1.png|мини|лево|300п|Врста Мејн Кун.]] Дивље мачке које живе у урбаној средини често живе само две године или мање. Дивље мачке у [[колонија]]ма могу живети знатно дуже. Најдужи забележени животни век дивље мачке је 26 година. Рекорд држи мачак Марк који је био заштићен од стране хуманитарног британског друштва за заштиту мачака.
==== Уши ====
Тридесет и два засебна [[мишићно ткиво|мишића]] омогућавају мачки да покреће уши независно једно од другог.<ref>{{cite web
==== Метаболизам ====
Ред 60:
[[Темперамент]] мачке варира у зависности од врсте и социјалних чинилаца. Краткодлаке мачке су обично мршавије и активније, док су дугодлаке дебље и мање активне.
Нормална [[телесна температура]] мачке је између 38 и 39 °C.<ref>{{cite web
==== Ноге ====
Ред 88:
==== Слух ====
Људи и мачке имају сличан праг слуха на нижем делу скале, али мачке могу да чују и звуке јако високе [[фреквенција|фреквенције]], чак боље и од паса. Мачке могу да чују 2 [[Октава (музика)|октаве]] више од људи, и половину октаве више од паса.<ref>[http://www.lsu.edu/deafness/HearingRange.html -{Strain, G.M., How Well Do Dogs and Other Animals Hear?}-], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Оне могу да региструју ултразвучне трептаје до 60.000 -{Hz}-. Када нешто слуша мачка ће уши усмерити у том правцу. Мачке могу да померају уши независно једно од другог и то напред, назад и укосо, како би откриле извор звука. Мачји слух је толико прецизан да могу не само да одреде тренутан положај миша који је удаљен 10
==== Мирис ====
Чуло мириса домаће мачке је четрнаест пута јаче од човековог.<ref name="senseofsmell">{{cite web
==== Додир ====
Ред 108:
Чак ће и добро ухрањене кућне мачке ловити и убијати [[птице]], мишеве, [[пацов]]е и друге мање животиње из околине. Оне често свом власнику поклањају своје [[трофеј]]е. Мотив није потпуно јасан, али се сматра да је то пријатељско понашање. Вероватно је да мачка жели да буде похваљена за свој симболичан допринос групи, или да жели да подели плен са остатком чопора (мачке своје људске укућане тако доживљавају).
Мачке имају високо специјализоване зубе и ''[[Систем органа за варење|пробавни тракт]]'' прилагођен варењу меса. [[Преткутњаци|Предкутњак]] и први [[кутњаци|кутњак]] заједно чине пар који има улогу да сече [[месо]] попут [[маказе|маказа]]. Ово је присутно и код ''-{[[canine]]}-''-а али је код ''-{feline}-''-а високо развијено. Мачји језик поседује оштре наборе, или ''-{[[papillae]]}-'', погодне за стругање меса са костију. Те ''-{papillae}-'' су у ствари мале [[кука (Вишеград)|кукице]] окренуте уназад које садрже [[кератин]] и помажу код чишћења. Домаће мачке једу релативно мало [[поврће|поврћа]]. Међутим, уобичајено је да мачке у своју месну исхрану повремено унесу мале количине траве или биља. Док пси и медведи обично у своју исхрану уносе [[воће]], [[бобице]], [[корење]] и [[мед]] када за то имају прилику, мачке више воле да се хране првенствено месом, и то сировим. Мачке имају генетску аномалију која им онемогућава да осете слатко<ref>{{cite web
Познато је да мачке жваћу траву, [[лист|лишће]] или кућно биље како би отклонили болове у стомаку. Неке од кућних биљака су штетне по њих. Ускршњи љиљан може довести до смртоносног оштећења [[бубрег]]а. [[Филадендрон]] је за њих такође отрован. ''-{Cat Fancy}-'' има цео списак [https://www.webcitation.org/5mq1hjPbF?url=http://www.cfainc.org/articles/plants.html биљака опасних по мачке].
Ред 195:
* [https://web.archive.org/web/20060721183614/http://www.zivotinjsko-carstvo.com/macke/citati%20o%20mackama.php Још изрека о мачкама]
==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book
== Спољашње везе ==
|