Јован Поповић Текелија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 37:
Племство му је додељено [[16. март]]а [[1706]]. године. Осим Јовану, племство је додељено и његовој жени Еуфросини рођеној Јовић, њиховој деци, као и његовом брату Стефану (Остоји), његовој жени и деци. Супруга Еуфросина је изгледа кћи граничарског капетана Суботе Јовића из Арада. Таста Суботу је на том положају заменио зет Јован Текелија. Еуфросина је опевана у песмама као [[Роксанда]], Рокса, а портретисана је пре 1730. године. Њихова деца су: синови [[Ранко Ј. Текелија|Ранко]], [[Јанко Текелија|Јанко]], [[Михаил Текелија|Михаил]] и [[Сава Текелија|Сава]], и кћерке Марија и Јелена.
У [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|новом аустро турском рату]] [[1716]]–[[1718]]., вршио је са својом милицијом више мисија, често без икаквих допунских трошкова због чега је потрошио, до краја рата, на плате својих војника велике делове своје имовине. Зато је [[1720]]. године молио за награду у виду поседа за себе и своје потомке коморску управу, обећавши доживотну верност владару. Добио је 1721. године имање [[Иратошу (Арад)|Иратош]], пустаре [[Визеш]] и [[Кевермеш]] те спахилук [[Свети Павле]]. Након Јовановог упокојења одузети су породици поседи Иратош и Свети Павле, које је тешком муком повратила удовица.
Јован је умро је у зиму 1722, као [[обрштер]] у Араду. У том граду је подигао чувену тврђаву и изградио православну цркву Св. Петра и Павла. На доживотно коришћење он и његови наследници су по молби из 1720. године добили поседе у овом граду. У оно време његова заоставштина била је значајна; изражена у новцу износила је преко 16.000 форинти.<ref>[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=RELAAU%26and%269947&page=4&sort=1&stype=0&backurl=%2fRelated.aspx%3fartaun%3d9947 Српско племство у Хабзбуршкој монархији од XVI до прве декаде XVII века]</ref>
| |||