Амар ибн Јасир — разлика између измена

'''Амар ибн Јасир ибн Амир ибн Малик ибн Абу ел Јакзан''' ([[570]] — [[657]])) ([[Арапски језик|арапски]]: عمار بن یاسر) је био један од [[Мухаџир|Мухаџируна]] у историји ислама<ref name=Islamtimes2014>[http://www.islamtimes.org/vdciwyaryt1awp2.ilct.html Ammar Ibn Yasser' shrine is violated], Islam Times, retrieved on 13 Apr 2014</ref> и, због посвећености исламу, сматра се једном од најоданијих и најдражих [[Асхаби|пратилаца]] [[Мухамед|Мухамеда]] и [[Алија]]; тако, он заузима позицију највишег значаја у [[ислам|исламу]].<ref name="Introduction">'''Prophet Muhammad''' (warning [[Khalid ibn al-Walid]]): "Whoever makes an enemy of Ammar, Allah makes an enemy of him; whoever hates ʻAmmār, Allah hates him; whoever curses ʻAmmār, Allah curses him; whoever belittles ‘Ammar, Allah belittles him; and whoever disparages ‘Ammar, Allah disaparages him," ‘Abdul-‘Aziz As-Shanawi, ''[https://books.google.com/books?id=zoN4bOdgJxkC&pg=PA122&lpg=PA122&dq=%22and+whoever+disparages+Ammar%22&source=bl&ots=U-s7789nUf&sig=npu-eCR08OO_dXOB6qLhF3P3lQ4&hl=en&sa=X&ei=DyMTU-X4H6OY0AW0moHIDA&redir_esc=y#v=onepage&q=%22and%20whoever%20disparages%20Ammar%22&f=false The Ministers around the Prophet - Page 122],'' Dar-us-Salam (2004), Приступљено 2 Mar 2014</ref><ref>'''Prophet Muhammad''': "‘Ammar is with the truth and the truth is with ‘Ammar. He turns wherever the truth turns"; "ʻAmmār is as near to me as an eye is near to the nose. Alas! a rebellious group will kill him." ''[[Nahj al-Balagha|Nahj ul Balagha: Sermons from Imam Ali]] - On the method of his ruling, and grief over the martyrdom of his companions'', [https://books.google.com/books?id=JV666tl2WEYC&pg=PA181-IA4&lpg=PA181-IA4&dq=%22Ammar+is+as+near+to+me+as+an+eye+is+near+to+the+nose%22&source=bl&ots=bFkiW1V7Ww&sig=Qhzljwk5W0hXfhJOmQL3ygk09NU&hl=en&sa=X&ei=EwgKU8OVGoz7rAf3nYHYBg&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Ammar%20is%20as%20near%20to%20me%20as%20an%20eye%20is%20near%20to%20the%20nose%22&f=false Google Books], Приступљено 23 Feb 2014</ref><ref>'''Imam Ali''' (deeply saddened while and openly weeping in commiserating Ammar Bin Yassir's martyrdom in the Battle of Siffin): "Any Muslim, who doesn't consider the event of ʻAmmār's being killed to be great, and doesn't treat it to be a painful tragedy, won't be recognized to be adult and mature. May Allah bless ʻAmmār on the day on which he embraced Islam, the day on which he was killed and the day on which he will rise from earth once again! I saw ʻAmmār at such a position that if the companions of the Holy Prophet (S) were reckoned to be four he was the fourth and if they were five he was the fifth and none of the companions of the Holy Prophet (S) doubted this. Paradise has become essential for ʻAmmār and his entitlement to Paradise did not depend on one or two instances [only]. (The Imam [then] took Ammar’s head and put it in his lap and recited): O death who does not leave me, relieve me, for you have destroyed all friends! I see that you are aware of those whom I love as if that you walk towards them with a guide!", ''[http://www.maaref-foundation.com/english/library/pro_ahl/imam02_hasan/the_life_of_imam_hasan/index.htm The life of Imam Al-Hasan al-Mujtaba by Baqir Shareef al-Qurashi and translated by Jasim al-Rasheed]'', [http://www.maaref-foundation.com/english/library/pro_ahl/imam02_hasan/the_life_of_imam_hasan/14_1.htm Chapter XI - At Siffin], Приступљено 31 May 2014</ref> Историјски гледано, Амар ибн Јасир је први муслиман који је изградио [[Џамија|џамију]].<ref>Syed A. A. Razwy, ''A Restatement of the History of Islam & Muslims C.E. 570 to 661'', pages 91 & 552, [https://books.google.com/books?ei=CzMPU47_A4rXrQepqoCACg&id=lNjXAAAAMAAJ&dq=first+built+mosque+ammar+bin+yasir&focus=searchwithinvolume&q=%22was+the+first+man+in+islam+to+build+a+mosque%22 Google Books], Приступљено 27 Feb 2014</ref> [[Шиизам|Шијтски]] [[муслимани]] га називају и једним од [[Четворица пратилаца|четворице асхаба]].<ref>[http://www.abna.ir/data.asp?lang=3&Id=399175 Photos: Blast at the Holy Shrine of Prophet Muhammad's Companions 'Ammar Yasir' Denied], AhlulBayt News Agency (ABNA), Приступљено 23 Feb 2014</ref> Неки шијти сматрају да је Амарова коначна судбина јединствена међу судбинама Мухамедових сапутника, јер они виде његову смрт у [[Битка код Сифина|бици код Сифина]] као одлучујућег раздвајања између праведне групе и грешних [[Прва фитни|Првој Фитни]].<ref>[http://en.rafed.net/islamic-articles-v15-1030/history/13573-ammar-s-fall-in-the-battle Ammar's fall in the Battle], Rafed.net, Приступљено 7 Dec 2014</ref>

Амар је припадао племену Махзум из [[Hidžaz|Хиџаза]] (садашња [[Саудијска Арабија]]). Рођен је у [[Година слона|години слона]], исте године када је и [[Мухамед]] рођен, у [[Мека|Меки]] и био је један од посредника у [[Мухамед|Мухамедовом]] браку с [[Хадиџом бинт Хуваилидом]]. Његов отац, [[Јасир ибн Амир]], био је из племена [[Кахтанити|Кахтан]] у [[Јемен|Јемену]] и мигрирао у Меку и тамо се настанио оженивши се са [[Сумаја бинт Хајат]], женом робињом; Амар и његови родитељи, Јасир и Сумаја, били су робови Абу Хузајфа, али након његове смрти, [[Амр ибн Хишам|Абу ЏахлЏал]] који је касније постао један од најбруталнијих непријатеља ислама и злогласни мучитељ Амара и његових родитеља - преузео их је као робове. Амарово поверење и знање о Мухамедовом кредибилитету, чак и пре његовог послања, охрабрило га је да следи Мухамедове пророчке визије као један од најранијих преобраћеника.<ref>'''Sayyid Saeed Akhtar Rizvi''': "''Ammar and his parents were amongst the first converts to Islam. His father Yasir was from the tribe of Qahtan in Yemen. He, together with his two brothers, came to Mecca in search of a lost brother. His brothers returned to their homeland; but Yasir stayed in Mecca where he entered into a covenant with Abu Hudhayfah (from the tribe of Bani Makhzum), and married his slave-girl, Sumayyah bint Khayyat. Yasir and Sumayyah begot two sons, 'Abdullah and 'Ammar, who according to the custom of Arabia, were considered the slaves of Abu Hudhayfah''." [http://www.al-islam.org/slavery-from-islamic-and-christian-perspective-sayyid-akhtar-rizvi/slaves-history-islam#iii-ammar-bin-yasir Slavery - Ammar bin Yasir ], Al-islam. org, by Sayyid Saeed Akhtar Rizvi retrieved on 15 Dec. 2014</ref><ref>'''Kamran Shahid Ansari''': "''Ammar bin Yasir was one of the early reverts to Islam and belonged to Banu Makhzum tribe. He was born in the year of Elephant in Makkah and was one of the intermediaries in the Messenger of Allah’s (peace and blessings of Allah be to him) marriage to Khadija bint Khuwaylid (may Allah be pleased with her). His father Yasir (may Allah be pleased with him) was from Yemen and migrated to Makkah and settled down there by marrying Sumayya (may Allah be pleased with her), a slave woman. Earlier they were slaves to Abu Huzaifa, but upon his death Abu Jahl, one of the staunchest enemies of Islam took them over as slaves. Ammar, aware of the extraordinary qualities and impeccable character of the Messenger of Allah, did not take much time to revert to Islam''" Radiance Viewsweekly, [http://www.radianceweekly.com/315/9047/palestine-tunisia-egypt-the-rise-of-the-muslim-brotherhood/2012-07-15/role-models/story-detail/ammar-bin-yasir-may-allah-be-pleased-with-him.html Ammar Bin Yasir (May Allah be pleased with him)], by Kamran Shahid Ansari, retrieved on 15 Dec. 2014</ref><ref>"''Ammar’s parents Yassir and Summaya also accepted Islam on the very same day due to a dream Yassir had the previous night. He dreamed that Ammar and his wife were calling to him from a garden from across a valley divided by fire. The whole family accepted Islam and drew the notice and hatred of one of the chieftains of Quraish, Abu Jahl''" www.newmuslims.com, [http://www.newmuslims.com/lessons/266/ The Companions of Prophet Muhammad: Ammar ibn Yassir], retrieved on 27 January 2017</ref>

Амар je прешао на ислам 614 или 615 г. под директним утицајем [[Ебу Бекр|Абу Бакра]].<ref name=IbnIshaqGuillame1995>Muhammad ibn Ishaq. ''Sirat Rasul Allah''. Translated by Guillaume, A. (1955). ''The Life of Muhammad'', p. 117. Oxford: Oxford University Press.</ref> Ово се поклопило са периодом када су Курејшији прогонили муслимане ниже класе.<ref>Ibn Ishaq/Guillaume p. 143.</ref> Као што је Амар касније рекао свом унуку: "Упознао сам Сухаиб ибн Синана на вратима куће [[Ел Аркам ибн алиб Аркам|Ел Аркама]] док је Алахов Посланик био у њој. Питао сам га:" Шта желите? " Рекао ми је: 'Шта желиш?' Одговорио сам: 'Желим да идем код Мухамеда и слушам шта он каже.' 'Рекао је:' То је оно што ја желим. ' Ушли смо и он нам је представио ислам и ми смо постали муслимани. Онда смо провели дан до вечери и изашли скривајући се.<ref>Muhammad ibn Saad. ''Kitab al-Tabaqat al-Kabir'', vol. 3. Translated by Bewley, A. (2013). ''The Companions of Badr'', p. 189. London: Ta-Ha Publishers.</ref> " Амаров отац, мајка и брат су такође постали муслимани, иако не на позив Абу Бакра.<ref>Ibn Saad/Bewley vol. 3 p. 188.</ref>

Амар је био мучен "док није знао шта говори", као што је био његов пријатељ Сухаиб; у том стању, на крају је клеветао Мухамеда и говорио добро о паганским боговима. После тога је отишао код Мухамеда и признао своје одрицање. Мухамед је питао: "Како налазиш своје срце?" Када је Амар одговорио да је још увек муслиман у свом срцу, Мухамед је рекао да је све добро. Курански стих, "неко кога је натерао да то уради, чије срце остаје мирно у својој вјери" (16: 106), односи се на Амара.<ref>Ibn Saad/Bewley vol. 3 pp. 190-191.</ref><ref name="Views on Taqiyya">{{cite journal|last=Kohlberg|first=Etan|title=Some Imami-shi'i Views on Taqiyya.|journal=Journal of the American Oriental Society|date=July–September 1975|volume=95|issue=3|jstor=599351|doi=10.2307/599351|pages=395-402}}</ref>Овај стих из курана познат је и као такија према којој муслиман може привидно да се одрекне ислама како би заварао непријатеља при чему му се одрицање неће узети за зло ако је у свом срцу остао веран исламу при чему је и лаж легитимно средство у заваравању неверника. Амарину мајку убио је Абу Џахл због њеног одбијања да се одрекне ислама: сматра се првим муслиманским [[Mučenik|мучеником]].<ref>Muhammad ibn Saad. ''Kitab al-Tabaqat al-Kabir'', vol. 8. Translated by Bewley, A. (1995). ''The Women of Madina'', pp. 185-186. London: Ta-Ha Publishers.</ref> Уводни стихови [[Ел Анкабут|Суре Ел Анкабута]] (поглавље 29: Паук) откривени су као одговор на овај трагични догађај.<ref>[[Tafsir al-Qurtubi]] (in Arabic), [http://www.e-quran.com/kurtoby/kur-s29.html explanation of and commentary on Surat Al-Ankabut], retrieved on may 30, 2014</ref>

Како би се избегло мучење Меканаца у то време, наводно се наводи да је Амар отишао у [[Етиопско царство|Абисинију]] 616. године,<ref>Ibn Saad/Bewley vol. 3 p. 191.</ref> али Ибн Ишак сумња у то.<ref>Ibn Ishaq/Guillaume p. 148.</ref>

Он је био један од ретких ратника који су учествовали у првој великој бици у исламу, [[Битка на Бедру|бици код Бадра]]. Типично, Мухамедове елитне снаге су обично укључивале његове најближе пратиоце, наиме [[Алија]], [[Хамза ибн Абдул Муталиб|Хамзу ибн Абдул Муталиба]], Мусаб[[Мус аб ибн Омаир|Мус аб ибн Омаира]], [[Зубајр ибн ел Авам|Аз- Зубајр бин Ел Авама]], Амар ибн Јасира, [[Абу Дар ел Гифари|Абу Дар ел Гифариа]], [[Ебу Бекр|Абу Бакра]] и [[Омар|Омара]]. Важно је споменути, да су због строгих услова живота муслимана у то време, довели само неке камиле и неколико коња, што значи да су или морали ходати или стајати три до четири мушкарца по камили;<ref>[[Martin Lings]], Muhammad: His Life Based on the Earliest Sources, pages 138–139</ref> у тешким условима са којима је јадан сахабах[[Асхаби|сахаба]] морао да се суочи, Амар је био веома познат и поштован због своје побожне посвећености свим тешким борбама са муслиманима чак и након Мухамедове смрти.<ref>”'Ammar took part in all of the battles that occurred during the Prophet's lifetime. And even after the Prophet's death, 'Ammar continued to fight in the way of Allah until the very end; after all, the Prophet foretold that he was to die during battle, at the hands of a transgressing faction. Al-Fia'atul-Baghiyyah, or "the transgressing faction", refers to a specific meaning; when two Muslim groups fight against each other, the group that is in the wrong is referred to as being "the transgressing faction". Whenever there was a call to fight the enemies of Islam, 'Ammar bin Yasir did not tarry, but instead hurried to join the ranks of the Muslim army - and so it was for him during the battles of the apostates, which occurred during the caliphate of abu bakr. 'Ammar left with the army of Khalid bin Al-Walid. They were to fight the army of Musailamah bin Habib, who was known by the title, "the Liar." Musailamah apostatized by claiming to be a prophet, and his people followed him, not so much because they believed him, but more from a sense of tribal pride. During the early stages of the battle, the Muslims were losing, and when the situation looked grim, 'Ammar bin Yasir stood on top of a stone and called out as loudly as he could: "O Muslims, is it from Paradise that you are fleeing? I am 'Ammar bin Yasir ... gather around me." He then rushed with his horse into the heart of the enemy's army, advancing with no intention of retreating. 'Abdullah bin 'Umar later said, "I saw 'Ammar bin Yasir on the Day of Al-Yamamah (the said battle) fighting intrepidly and skillfully. And I saw his ear; it had been cut off and was making a sound (perhaps as it was dangling)." After the Muslims were victorious in the battles of the apostates, 'Ammar did not return home to safety, but instead marched to the front lines of [[Bilad al-Sham|Ash-Sham]], remaining a dependable and brave fighter,” Abdul Aziz As-Shanawi, ''[https://books.google.com/books?id=zoN4bOdgJxkC&pg=PA123&dq=%22Working+Side+By+Side+With+The+Khalifahs%22&hl=en&sa=X&ei=qVDiVPbeG4XyUtiwgugB&ved=0CB0Q6AEwAA#v=onepage&q=%22Working%20Side%20By%20Side%20With%20The%20Khalifahs%22&f=false The Ministers around the Prophet - Page 123],'' Dar-us-Salam (2004), Приступљено 17 Feb 2015</ref>

Осим његовог великог учешћа у исламским војним кампањама, овај инцидент у Мухамедовом животу показао се као најзначајнији - историјски - муслиманима: док је ʻАмар учествовао у изградњи [[Посланикова џамија|Посланичке џамије]] у Медини, (цитирајући [[Хадис|хадис]]) када су га преоптеретили циглама говорећи: 'Убијају ме. Натоварили су ме теретима које не могу да носе. Ум Салама, пророкова жена је рекла: видела сам како апостол пролази руком кроз косу - јер је био коврчав човек - и рекао 'Алас Ибн Сумајаму! Нису они који ће те убити, него зла скупина људи. "... Сада је имао штап у руци и апостол је био љут и рекао:" Шта није у реду између њих и ʻАмара?Он их позива у Рај док они њега позивају у пакао.<ref>[http://sunnah.com/bukhari/8/96 Sahih Bukhari 1]; [https://books.google.com/books?id=8VnvFaMzAAsC&pg=PA181&lpg=PA181&dq=%22they+will+invite+him%22+%22ammar%22&source=bl&ots=Pnnxst_P7L&sig=WvE8XEaxwh-SQhnOmgpMd1stS5I&hl=ar&sa=X&ei=8UUMU8XgMuHT0QXT_oDgDQ&redir_esc=y#v=onepage&q=%22they%20will%20invite%20him%22%20%22ammar%22&f=false Sahih Bukhari 2]; [http://www.sacred-texts.com/isl/bukhari/bh4/bh4_66.htm Sahih Bukhari 3]; [http://islamicencyclopedia.org/public/index/singlehadith/id/1/book_id/114/hadith_id/7743 Sahih Bukhari 4]; Volume 1, Book 8, Number 438 & Volume 4, Book 52, Number 67 (all different versions of this incident included), Приступљено 25 Feb 2014</ref><ref name="веза29">Muhammad ibn Ishaq, ''Sirat Rasul Allah''. Translated by Guillaume, A. (1955). ''The Life of Muhammad'', p. 115. Oxford: Oxford University Press</ref>'" Ови извештаји, које су и сунити и шиити сматрали веродостојним, касније ће бити важни током питања сукцесије, а посебно у тумачењу Амарове смрти у бици код Сифина.

После смрти Мухамеда 632. године,<ref name=Goldman>Elizabeth Goldman (1995), page 63, gives 8 June 632 CE, the dominant Islamic tradition. Many earlier (mainly non-Islamic) traditions refer to him as still alive at the time of the [[Muslim conquest of the Levant#Conquest of Palestine|invasion of Palestine]]. See Stephen J. Shoemaker,''The Death of a Prophet: The End of Muhammad's Life and the Beginnings of Islam,'' University of Pennsylvania Press, 2011.</ref> Амар је одбио положи заклетву Баји (оданост) Абу Бекру, уместо тога је следио [[Алија|Али ибн Аби Талиба]] за кога је веровао да је легитимни наследник Мухамеда и једини кога је Мухамед именовао за свог наследника.<ref>Sadruddin Sharafuddin al-Amili, ''[http://www.al-islam.org/ammar-ibn-yasir-a-companion-of-the-prophet-sadruddin-sharafuddin-al-amili/%C2%A0chapter-10-day-saqifa Ammar Ibn Yasir - A Companion of the Prophet('s) @ Al-islam.org]'', Chapter 10: The Day of Saqifa, Retrieved on May 21, 2014</ref><ref>Hajjah Amina Adil: "There were some of the Companions of the clan of the Bani Hashim who would have chosen 'Ali as their Khalifa; among these were Zubayr ibn al'Awwam, Miqdad bin 'Amr ibn alAswad, Salman alFarsi, Abu Dharr alGhifari, 'Ammar ibn Yasir, 'Utayba bin Abi Lahab", [https://books.google.com/books?id=7ilYDQAAQBAJ&pg=PT530&dq=%22There+were+some+of+the+Companions+of+the+clan+of+the+Bani+Hashim+who+would+have+chosen+'Ali+as+their+Khalifa;+among+these+were+Zubayr+ibn+al'Awwam,+Miqdad+bin+'Amr+ibn+alAswad,+Salman+alFarsi,+Abu+Dharr+alGhifari,+'Ammar+ibn+Yasir,+'Utayba+bin+Abi+Lahab%22&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwipuoiro97RAhWGDywKHUbGCTEQ6AEIGjAA#v=onepage&q=%22There%20were%20some%20of%20the%20Companions%20of%20the%20clan%20of%20the%20Bani%20Hashim%20who%20would%20have%20chosen%20'Ali%20as%20their%20Khalifa%3B%20among%20these%20were%20Zubayr%20ibn%20al'Awwam%2C%20Miqdad%20bin%20'Amr%20ibn%20alAswad%2C%20Salman%20alFarsi%2C%20Abu%20Dharr%20alGhifari%2C%20'Ammar%20ibn%20Yasir%2C%20'Utayba%20bin%20Abi%20Lahab%22&f=false Muhammad the Messenger of Islam: His Life & Prophecy], retrieved on 27 January 2017</ref>

Под [[Омар|Омаром]], је постао гувернер [[Куфа|Куфе]], међутим, убрзо је уклоњен са власти од стране [[Омар|Омара]]; с једне стране, разлози његовог отпуштања нису били званично познати.<ref>Sadruddin Sharafuddin al-Amili, ''[http://www.al-islam.org/ammar-ibn-yasir-a-companion-of-the-prophet-sadruddin-sharafuddin-al-amili/chapter-12%C2%A0-governor-kufa Ammar Ibn Yasir (ra) - A Companion of the Prophet('s) @ Al-islam.org]'', Chapter 12: The Governor of Kufa, Retrieved on May 21, 2014</ref>По другом извештају, међутим, Омар је одбацио Амара да би избегао немире у [[Куфа|Куфи]] (због неправичних жалби које су против Амара поднели његови политички непријатељи).<ref>[[Muhammad ibn Jarir al-Tabari|Al-Tabari]], ''[https://books.google.com/books?id=fRjsrA5tfLIC&pg=PA47&dq=%22the+reason+for+%5Bthe+dismissal+of+'ammar%5D%22&hl=en&sa=X&ei=BtB8U7z0NOiL0AWOuIDYDQ&ved=0CCwQ6AEwAA#v=onepage&q=%22the%20reason%20for%20%5Bthe%20dismissal%20of%20'ammar%5D%22&f=false The History of al-Tabari Vol. 14: The Conquest of Iran A.D. 641-643/A.H. 21-23]'', pages 47-51, Retrieved on May 21, 2014</ref>

Пре избора у [[Осман ибн Афан|Осман ибн Афана]] у шури и његовог евентуалног свргавања, Амар је упозорио на предстојећи сукоб ако буде изабран неко други уместо Алија и рекао: "Ако не желите изазвати спор међу муслиманима, морате дати залог верности Алију. "<ref>'''Ammar ibn Yasir''': "If you do not want to cause a dispute among the Muslims, you have to give the pledge of allegiance to Ali." WALID F. JAMMAL, [https://books.google.com/books?id=Sf1sDwAAQBAJ&pg=PA48&dq=%22ammar%22+%22ali%22+people+shura&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjf9IGe7M_hAhUC-aQKHXi1C40Q6AEIKDAA#v=onepage&q&f=false IMAM ALI IBN ABI TALEB THE FOURTH CALIPH: الامام علي بن ابي طالب - Page 48],'' Dar Al- Kotob Al Miyah (2006), Приступљено 14 April 2019</ref>Под калифатом Османа ибн Афана, Амар је на крају постао један од највећих и најактивнијих побуњеника против Османа (а његова улога у побунама кулминирала је у Првој Фитни); иако су детаљи њихових непријатељстава једни према другима фактички дискутабилни.<ref>[[IslamQA.info|Islam Q & A]], [https://islamqa.info/en/answers/220074/doubts-about-the-sahaabah-may-allah-be-pleased-with-them-and-a-response-to-those-doubts Doubts about the Sahaabah (may Allah be pleased with them) and a response to those doubts], retrieved on 24 December 2018</ref><ref>"'Ammar ibn Yasir belonged to the camp of Ali, and when Uthman was chosen as the Caliph 'Ammar offered him his allegiance like the other Muslims, but he was not happy with the caliphate of Uthman. In course of time 'Ammar's opposition to Uthman increased" www.alim.org, [http://www.alim.org/library/biography/khalifa/content/KUT/38/3 Khalifa Uthman bin Affan - 'Ammar bin Yasir], retrieved on 26 January 2017</ref>

Пре почетка [[Битка камиле|битке камиле]], шура(саветовање) је одржана у покушају да се одлучи о наследнику након смрти Утмана,<ref name="веза38">Madelung, Wilferd (1997). The Succession to Muhammad a Study of the Early Caliphate. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 95–96, 142, 166–167, 215, 226, 229–230, and 234.</ref> на овом састанку, учесници нису били сагласни око тога да ли је одмазда за Утманово убиство неопходна или не. Извештај Алкама б. Вакас ел Лаити из Кинане указује да је Амар рекао да не треба тражити освету.<ref name="веза38" /> Маделунг тумачи Амарово понашање на овом састанку указујући на његову жељу да задржи Талха од стицања моћи јер је Талха био за тражење одмазде. Амар не би то желео јер је био најактивнији у подстицању побуњеника на акцију."<ref name="веза38" />Како се битка развијала, Амар је наставио да показује своју подршку Алију на више начина Али га је први пут послао заједно с ел Хасаном у Куфу како би покушао да окупи Куфанце да би помогли у надолазећој бици.<ref name="веза38" /> Према једном извјештају који је забилежио [[Ел Табари]], Амар је испитиван по доласку због учешћа у убиству Утмана; међутим, он је са покушајима да убеди гувернера, [[Абу Муса ел Ашари|Абу Муса]], да заузме став уместо да остане непристрасан у сукобу.<ref name="веза39">al-Tabari (1997). Ehsan Yar-Shater (ed.). The History of al-Tabari vol. 16. Trans. Adrian Brockett. Albany: State University of New York. pp. 23, 31, 32, 64–70, 68, 69, 88, 89, 94, 95, 128, 129, 130, 131, 156–158, 171, and 172.</ref> Ел Табари извештава о томе како је Абу Муса охрабрио Куфанце да остану неутрални, јер није желео да учествује у борбама међу муслиманима, а такође је веровао да муслиманска заједница још увек дугује своју оданост Утману јер није именован нови наследник. Додатни пренос истог догађаја не помиње Амар-ове поступке против Утмана и уместо тога се фокусира на његове намере да покрене Абу Муса у акцију.<ref name="веза39" /><ref name="веза40">Tayob, Abdelkader I. (1999). "Tabari on the Companions of the Prophet: Moral and Political Contours in Islamic Historical Writing". Journal of the American Oriental Society. 119 (2): 206. doi:10.2307/606105. JSTOR 606105. Tayob suggests that al-Tabari's history was very carefully compiled in order to bring into question several of the companions motives for their actions.</ref> Током саме битке, Амар се борио на Алијевој страну. Ел Табари у својој историји даје рачун<ref name="веза39" /> у којем је ел Зубајру речено да се Амар бори заједно с Алијем, и то сазнање доводи до тога да се ел Зубајр боји јер је био са Мухамедом и Амаром кад је Мухамед рекао `Амару да ће га убити "група злих људи".<ref name="веза29" /> Ел Табари поново укључује више извештаја о истом догађају, који је у овом случају тренутак у бици у којој се ʻАмар и [[Зубајр ибн ел Авам|ел Зубајр]] сукобљавају.<ref name="веза39" /> У оба случаја Амар приступа ел Зубајр-у да га нападне, када ел Зубајр говори. У извештају Омар б. Шабаха, ел Зубајр пита Амара, '' Да ли желиш да ме убијеш? '' ,<ref name="веза39" /> док о томе извештају 'Амира б. Хафса, ел Зубајр пита: "Хоћеш ли ме убити, Абу ал Јакзан?"<ref name="веза39" /> У оба извјештаја, Амар-ов одговор је негативан. На крају битке, која је успешна за Алијеву страну, Али наређује Амару и [[Мухамед ибн Аби Бакр|Мухамед ибн Аби Бакру]] да уклоне [[Aiša|Аишу]] од њене камиле и доведу је Абдалах ибн Халаф ел-Хузаин Хузин дом у [[Басра|Басри]],<ref name="веза39" /> јер Ел Табари у више наврата наводи вишеструке извештаје различитих хроничара, такве варијације пружају конзистентност и детаље инцидената - у то време - извештава о природи консеквентног састанка ʻАмар и Аише на нејасан начин: за један рачун приказује Аишу као непријатељски расположену према Амару,<ref name="веза39" /> док се у другом каснијем извјештају описује да су поступали на много пријатељскији начин.<ref name="веза39" />

Док је формулисао стратегију о томе како да порази снаге [[Муавија I|Муавије I]], Али је окупио групу исламске владајуће елите која је укључивала Амара, [[Хашим ибн Утба]] и [[Кајс ибн Сад|Кајс ибн Сада]] који су, колективно охрабрили Алија да води џихад против оних за које сматрају да су у погрешно одабрали.<ref name="веза38" /> Малик Ел Аштар је такође поделио ово мишљење (иако у другом инциденту).<ref>'''Dr. Mohammad Nurul Alam''': "Before marching towards Muawiya, Imam Ali (A.S.) tried to settle matters peacefully by sending Jarir, chief of Bani Bajila and the governor of Hamdan, to Syria as an envoy. However, Jarir became so engrossed in the entertainment that Muawiya put his way, that he wasted his time in Syria. He finally returned three months later with the useless message that peace could only be negotiated if the murderers of Uthman were brought to justice. Malik al-Ashtar accused him of having wasted time in effeminate pleasures with Muawiya, who purposely kept him long enough to mature his plans of hostilities. Jarir left Kufa and joined Muawiya", ''[https://www.scribd.com/doc/37889237/Destruction-Peace-End-of-Saudi-Monarchy-with-the-Arrival-of-Hazrat-Imam-Mahdi-A-along-with-reemergence-of-Jesus-Christ-Nabi-Isa-A Destruction & Peace, End of Saudi Monarchy with the Arrival of Hazrat Imam Mahdi (A) along with reemergence of Jesus Christ (Nabi Isa A.)]'', retrieved on May 30, 2014 (requires subscription for access)</ref> Касније током битке, ʻАмарово име је коришћено током покушаја да се преговара о примирју између, Алија, кога је представљао Шабат ибн Риби, и Муавије.<ref name="веза38" /> <ref name="веза39" />Наводи се да је Шабат питао Муавију: "Да ли би вас то усрећило, О Муавија, ако би вам дали моћ над" Амаром, да га убијете?<ref name="веза39" /> " Муавиијн одговор је био:" Зашто не бих? Али, од Бога, ако Добио сам власт над Ибн Шумајјом, не бих га убио у освети за "Утмана", већ за Натила мавла од "Утмана". Шабатов одговор био је одбрамбен и заштитнички према Амару. У Бици код Сифина у Ел Шаму, Али је поставио Амара за заповедника пешадије из Куфе, а трећег дана борбе покушава да инспирише своје снаге на победу подсећајући их на безбожност Муавије и његових трупа.<ref name="веза39" /> Коначно, Амар је у бици био убијен од стране снага Муавије ибн Аби Суфјана 657. године.<ref name="веза39" />

Док се извештаји везани за Амрову старост разликују према тачности, већина његову старост процењује на деведесет година или више.<ref name="веза38" /> Маделунг му даје више од 90 година,<ref name="веза38" /> док Хасон тврди да је био стар негде између 90 и 94 година.<ref>{{cite web|last=Reckendorf|first=H.|title=ʿAmmār b. Yāsir|url=http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/ammar-b-yasir-SIM_0627?s.num=0|work=Encyclopaedia of Islam, Second Edition|publisher=Brill|accessdate=7 April 2012}} Reckendorf writes he was killed "at an extremely advanced age" (requires subscription for access)</ref> Према једном извјештају, Табари наводи, да Абдалах б. Амр испитује оца, Амр б.ел Аса, о убијању Амара. Абдллах упућује на хадис у којем Мухамед каже за Амар да ће га 'узурпаторска странка' убити.<ref name="веза39" /> Амр доноси ову забринутост Муавији чији је одговор "Да ли смо ми убили Амара? Само они који су га довели овде." Али ибн аби Талиб је рекао да је одговорио да ако је убио Амара онда је Мухамед онај ко је убио [[Хамзу Абдул Муталиб|Хамзу Абдул Муталиба]].<ref>Syed A. A. Razwy, ''A Restatement of the History of Islam & Muslims C.E. 570 to 661'', page 504, [https://www.google.com/search?q=+openly+weeping+in+commiseration+of&btnG=Search+Books&tbm=bks&tbo=1#q=%22Muhammad+had+killed+hamza%22&tbm=bks World Federation; 1st edition (1997)], Retrieved on 10 Mar 2014</ref>

Када је Амар умро, Муавјиа га је назвао "једном од две руке тј. десном руком Алија", док је друга био [[Малик ел Аштар]]. [[Вилфред Маделунг|Маделунг]] цитира Ел Табарија извјештавајући о ономе што је Муавија рекао својим следбеницима након што је убио другог лојалног пратиоца Алија, [[Малик ел Аштар|Малик ел Аштара]]: "Али б. Аби Талиб је имао две десне руке. Један од њих је био исечен у Сифину, што значи Амар б. Јасир, а други данас, ел Аштар.<ref name="веза38" /> Упркос Муавијиним провокацијама, Али ибн [[Абу Талиб ибн Абд ел Муталиб|Аби Талиб]], који је у то време био [[калиф]], високо је ценио подршку Амара ибн Јасира и Малик ел Аштара.<ref>{{cite web|last=Reckendorf|first=H.|title=ʿAmmār b. Yāsir|url=http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/ammar-b-yasir-SIM_0627?s.num=0|work=Encyclopaedia of Islam, Second Edition|publisher=Brill|accessdate=7 April 2012}}(requires subscription for access)</ref> Ипак Али је дубоко жалио због губитка Амра.<ref name="веза48">Sayed Ali Asgher Razwy: "When Ali heard that Ammar was killed in action, he recited the 156th verse of the 2nd chapter of Al-Qur’an al-Majid as follows: 'We are for God, and toward Him is our return.' Ammar's death was a terrible shock to Ali. They had been friends since the days when Ammar and his parents were tortured by the Quraysh for accepting Islam, and their friend, Muhammad, comforted them. But Muhammad himself had, long since, parted company with them. Now Ammar also left this world, leaving Ali alone. Ali was overwhelmed by sorrow and by an awful feeling of “lonesomeness.” Ali and his friends said the funeral prayer for Ammar ibn Yasir, the friend of Allah, the companion of Muhammad, and the Martyr of Siffin, and gave him burial. Just like his two friends, Muhammad and Ali, Ammar had also fought the Quraysh all his life. Earlier, the Quraysh had killed his parents, and now they killed him. Each of the three Yasirs’ had won the crown of Martyrdom. Ali's sorrow at Ammar's death was matched by Muawiya's exultation. The latter often said that Ammar was one of the two arms of Ali (the other arm being Malik ibn Ashter), and he boasted that he had severed that arm.", A Restatement of the History of Islam and Muslims, The battle of Siffin @ Al-islam.org, Retrieved on 21 May 2014</ref>У 20. веку, бивши палестински лидер, [[Јасер Арафат|Јасер Арафа]]т, добио је надимак "Абу Амар" након Амара ибн Јасира.<ref name="веза49"> Helena Cobban (before Yasser Arafat's marriage): "Yasser Arafat is not married, but is called 'Abu 'Ammar' as an inversion of the name of the heroic early Muslim warrior 'Ammar bin ('son of) Yasser. The idea, presumably, that if Yasser Arafat had a son, he would or should be as heroic as the earlier Ammar [ibn Yasir]", The Palestinian Liberation Organisation: People, Power and Politics (Cambridge Middle East Library), page 272, Retrieved on 21 May 2014</ref>

Дана 11. марта 2013. године, [[Фронт Ал Нусра|Нусра Фронт]], повезан с [[Ал- Каида|Ал Каидом]], оскрнавио је приликом бомбардовања и нанео велика оштећења гробу Амар ибн Јасира који се налази у Раки у [[Сирија|Сирији]].<ref name="веза51"> "[http://www.presstv.com/detail/2013/03/12/293239/militants-destroy-muslim-shrine-in-syria/ Militants Blow up Muslim Shrine in Syria's Raqqa] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130708143122/http://www.presstv.com/detail/2013/03/12/293239/militants-destroy-muslim-shrine-in-syria/ |date=2013-07-08 }}", [[Press TV]]. N.p., 12 Mar. 2013. Web. 02 Aug. 2013</ref> Терористичка група [[Фронт Ал Нусра|Ал Нусра]] и [[Ал- Каида]] као и са њима повезане групе и други побуњеници СалафстаСалафиста / Вахабија[[Вахабизам|Вехабија]] окривљени су за светогрђе.

<ref name="веза51" /> Дана 13. марта 2013. године, група сиријских побуњеника преузела је одговорност за уништење Амар-овог светилишта. Овај напад заједно са уништењем гроба [[Хуџр ибн Ади|Хуџр ибн Адија]], гроба Сједа [[Зајнаб бинт Али|Зајнаб бинт Алија]] и гроба Сједа Рукаија бинт Хусајн[[Хусеин ибн Али|Хусеин ибн Алија]] били су повезани са покретом Вахабија[[Вахабизам|Вехабија]].<ref>{{cite web |url=http://www.presstv.ir/detail/2013/05/02/301464/syria-militants-desecrate-holy-site/ |title=Syria militants exhume grave of Prophet's companion |last1= |first1= |last2= |first2= |date=2 May 2013 |website= |publisher= [[Press TV]] |accessdate=5 May 2013}}</ref>

Уништавање Амаровог гроба је осуђено је од стране муслимана<ref>Majlis Ulama-e-Shia (Europe), [http://majlis.org.uk/majlis-e-ulama-shia-europe-condemns-the-terrorist-attacks-on-the-holy-shrines-of-ammar-ibn-yassir-ra-and-uwais-al-qarani-ra/ ''Majlis e Ulama Shia Europe condemns the terrorist attacks on the Holy Shrines of Ammar Ibn Yassir (ra) and Uwais Al-Qarani (RA)''], Retrieved on 21 May 2014</ref><ref>Shiitenews.com, ''[http://www.shiitenews.com/index.php/pakistan/9407-mwm-iso-protest-against-desecration-of-holy-shrines Majlis-e-Wehdatul Muslimeen (MWM) and Imamia Students Organization (ISO) protest against desecration of holy shrines] {{webarchive|url=https://archive.is/20140521163215/http://www.shiitenews.com/index.php/pakistan/9407-mwm-iso-protest-against-desecration-of-holy-shrines |date=2014-05-21 }}'', Retrieved on 21 May 2014</ref> и изазвало је бес у различитим деловима [[Muslimanski svijet|муслиманског света]].<ref>The Siasat Daily, ''[http://www.siasat.com/english/news/protest-india-against-desecration-shrines-hazrat-owais-qarni-and-ammar-yasir-ra Protest in India against desecration of shrines of Hazrat Owais Qarni and Ammar Yasir (RA)]'', Retrieved on 21 May 2014</ref><ref>Universal Muslim Association of America (UMAA), ''[http://www.umaamerica.net/content/press-release-shrine-ammar-ibn-yasser Press Release: Shrine of Ammar Ibn Yasser] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140521202841/http://www.umaamerica.net/content/press-release-shrine-ammar-ibn-yasser |date=2014-05-21 }}'', Retrieved on 21 May 2014</ref>