Википедија

Македонско питање — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
 
== Суштина проблема ==
[[Народ]] који данас насељава простор [[СевернаРепублика Македонија|СевернеРепублике Македоније]] је [[Словени|словенског порекла]], али је његова етничка припадност и дан данас предмет спорења. Данас сами становници се већином називају и сматрају [[Македонци (народ)|Македонцима]], а свој језик [[Македонски језик|македонским језиком]]. Народи који данас насељавају просторе [[Пиринска Македонија|Пиринске]] и [[Егејска Македонија|Егејске Македоније]] не сматрају себе Македонцима у етничком смислу.
 
== Историјска подлога ==
Почевши од [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]. године, на коме је [[Кнежевина Србија|Србија]] добила независност, а [[Кнежевина Бугарска|Бугарска]] аутономију, на подручју данашње СевернеРепублике Македоније почиње интензивна пропаганда обе државе међу тамошњим [[становништво]]м. Обе пропаганде су имале за циљ идентификацију локалног становништва са [[Срби]]ма односно [[Бугари]]ма. Један од видова пропаганде биле су и [[Стипендија|стипендије]] којима су будући [[Интелектуалац|интелектуалци]] и будући виђени људи постајали индиректни заговорници једне од страна. У сукоб се умешала и [[Краљевина Грчка|Грчка]] која је преко [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] (на чијем је челу био [[Грци|Грк]]) покушала да изврши [[Хеленизација|хеленизацију]].
 
Сукоб се заоштравао и крајем [[19. век]]а, а поготово у првој [[десетлеће|деценији]] [[20. век]]а прерастао је у отворени сукоб [[Комити|Комита]] (Срба и српских присталица) и бугарских присталица који се несмањеном жестином водио по селима и планинама широм данашње СевернеРепублике Македоније. Посебан фактор чинила је турска власт која је почетком 20. века настојала да свим силама истреби [[Православље|православно]] становништво у својим земљама и [[Арнаути]] ([[Албанци]]) који су широм [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]], [[Рашка област|Рашке]] и [[Вардарска Македонија|Вардарске Македоније]] [[Убиство|убијали]] и [[крађа|пљачкали]] становништво само зато што је било православно на шта је турска власт гледала благонаклоно.
 
== Бугарска страна ==
Ред 15:
У Бугарској је 1883. године створено "Бугарско Македонско благотворително друштво". То хумано друштво је водило бригу о "сиротим Бугарима" из Македоније, у Учитељским школама. Радило је на томе да се у Македонији подигне и издржава њихово "Педагошко училиште".<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref>
 
Македонци у [[Пиринска Македонија|Пиринској Македонији]] као и у другим крајевима Бугарске имају бугарску националну свест, изузев око њих 15.650000 према последњем попису (за разлику од пописа непосредно након Другог светског рата и десет година после тога када у условима комунистичког режима око 70 % становништва у Пиринској Македонији се је изјаснило као македонско по народности).
 
== Српска страна ==
Ред 31:
 
=== Комите ===
[[Краљевина Србија|Србија]] је организовала (на територији данашње [[СевернаРепублика Македонија|СевернеРепублике Македоније]]) и убацивала (из тадашње Краљевине Србије) [[комити|комитске чете]] са циљем заштите свог становништва од насилништва [[Бугари|Бугара]], [[Турци|Турака]] и [[Арнаути|Арнаута]] ([[Албанци|Албанаца]]).
 
Бугарски револуционар [[Васил Левски]] написао је у [[Букурешт]]у [[1862]]. Синтагму (Устав) бугарских горских чета (комита).
Ред 49:
 
== Грчка страна ==
[[Грци]] негирају становништво [[СевернаРепублика Македонија|СевернеРепублике Македоније]] и њој самој употребу термина Македонија, [[Македонци|Македонац]] и [[македонски језик]] јер је по њиховом гледишту Македонија назив ''њихове'' историјске државе ([[Александар Велики|Александар Македонски]]) и нема никакве везе са [[Словени]]ма који су се ту населили неколико векова касније. Овај сукоб и даље траје због чега је окончанзванични 17.назив јунаРепублике 2018.Македоније када''БЈРМ је(Бивша потписанјугословенска [[Преспанскирепублика споразумМакедонија)'', ]]али усе којемсве међучешће осталопровлаче пишеидеје дакоје Македонијаби семогле требаокончати преименоватисукоб уоко назива који би задовољио обе стране (''Северна Македонија'', ''Словенска Македонија'', ''[[Вардарска Македонија]]'').
 
Када се говори о називима Северна Македонија и Словенска Македонија, као компромисним решењима, треба указати на чињеницу да се ови предлози провлаче још од краја прошлог века. Области северно од [[Охрид]]а, [[Битољ]]а, [[Прилеп]]а, [[Ђевђелија|Ђевђелије]] и [[Струмица|Струмице]], припадају јужном делу [[Стара Србија|Старе Србије]], као и да под северном Македонијом треба сматрати [[Благоевградски округ]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Други предлог (Словенска Македонија) иде за изазивањем српско-бугарског анимозитета, који данас постоји само на интелектуалној равни, али да територијални спор не постоји. Овај предлог би такође вероватно био неприхватљив за многобројну албанску мањину у земљи.
Северна Македонија је изабрала симбол [[Сунце Вергине]] или [[Звезда из Кутлеша]] са црвеном позадином. Грчка је одговорила тако што је симбол Сунца из Вергине убацила у готово све своје институције. Спор је делимично решен октобра 1995. године у компромису који је предложен од стране Уједињених нација. Симбол је уклоњен са заставе Северне Македоније у склопу споразума којим су успостављени дипломатски и економски [[Односи Северне Македоније и Грчке|односи]] између Северне Македоније и Грчке. Након тога Северна Македонија је променила изглед заставе, а Грчка је укинула трговински ембарго.<ref>Wood, Michael C., Participation of Former Yugoslav States in the United Nations and Multilateral Treaties, [http://www.mpil.de/en/pub/research/details/publications/institute/mpyunl/volume_1.cfm "Max Planck Yearbook of United Nations Law"], Vol. 1, 1997, p. 240.</ref>▼
 
Постоје претпоставке да ако би Влада Републике Македоније прихватила горепоменуте називе као компромисне, [[Цариградска патријаршија]] би признала [[аутокефалност]] МПЦ, као у случају [[Естонска апостолска православна црква|Естонске православне апостолске цркве]] и [[Украјинска аутокефална православна црква|Украјинске аутокефалне православне цркве]], међутим то би могло да доведе до спора српске и цариградске патријаршије, као што се то десило у случају поменутих признања са [[Московска патријаршија|московском патријаршијом]].
 
▲СевернаРепублика Македонија је изабрала симбол [[Сунце Вергине]] или [[Звезда из Кутлеша]] са црвеном позадином. Грчка је одговорила тако што је симбол Сунца из Вергине убацила у готово све своје институције. Спор је делимично решен октобра 1995. године у компромису који је предложен од стране Уједињених нација. Симбол је уклоњен са заставе СевернеРепублике Македоније у склопу споразума којим су успостављени дипломатски и економски [[Односи СевернеРепублике Македоније и Грчке|односи]] између СевернеРепублике Македоније и Грчке. Након тога СевернаРепублика Македонија је променила изглед заставе, а Грчка је укинула трговински ембарго.<ref>Wood, Michael C., Participation of Former Yugoslav States in the United Nations and Multilateral Treaties, [http://www.mpil.de/en/pub/research/details/publications/institute/mpyunl/volume_1.cfm "Max Planck Yearbook of United Nations Law"], Vol. 1, 1997, p. 240.</ref>
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Македонско_питање”