Љубомир Милетић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м promena imena države; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Научник
| име = Љубомир Милетић
| слика = Lyubomir Miletich Shtip.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Љубомир Милетић
| датум_рођења = {{Датум рођења|1863|1|1}}
| место_рођења = [[Штип]]
| држава_рођења = {{застава|Османско царство}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1937|6|1|1863|1|1}}
| место_смрти = [[Софија]]
| држава_смрти = {{застава|Краљевина Бугарска}}
|
|
|
|
|
|
|
}}
'''Љубомир Милетић''' ({{јез-буг|Любомир Милетич}}; [[Штип]], [[1. јануар]] [[1863]] — [[Софија]], [[1. јун]] [[1937]])
По Бугарској енциклопедији, његов отац Ђорђе био је рођени брат [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]] и обојица, иако рођени у
== Биографија ==
Иако рођени Србин, по оцу - "прешао је Бугарима и он је данас (1927) главни 'списател и автор на македонскија научен институт'.<ref>"Политика", Београд 1927. године</ref> Због тога што му је мајка била "Македонка", он се одрекао српства. Рођен је у Штипу 1863. године - "Љубомир Георгев Милетич" (по бугарском). Ђорђе Милетић је наводно био српски политички емигрант, који је као Карађорђевац напустио кнежевину Србију. Отац Ђорђе је био српски учитељ у Велесу 1859-1861. године, где је продужио рад колеге Нешковића, и много допринео модернизацији наставе. Преместио се као већ ожењен у Штип, где је службовао 1861-1863. године. Тада им се родио се син Љубомир, па је породица прешла у Кукуш (1863-1867), затим Струмицу (1867-1868). Када је путописац Спиридон Гопчевић свратио у Штип, разговарао је са тамошњим учитељем Ђорђем Милетићем. Ђорђе му је рекао да је та српска школа "бугаризована" 1870. године, а он је морао да делује као агент "славенофила". Његова веза са српством је видна 1877-1878. године, када се јавља као приложник "Љубомир Милетић са 200 крајцара из Штипа", за Српску православну велику гимназију у Новом Саду.<ref>"Споменица о стогодишњици Српске православне велике гимназије у Новом Саду", Нови Сад 1910. године</ref> То је у ствари његов отац, само користећи име малог сина, приложио свом завичају. Студирао је Љубомир у Загребу и Прагу, и стекао филолошко образовање. У списку студената у Прагу, за њега се каже да је 1883-1884. године: "из Македоније, из Штипа, бугарске националности, православац".
Један је од оснивача софијског Универзитета "Климент Охридски". Био је члан и председник 1926-1937. године, Бугарске
За време
Милетић је као научник и универзитетски професор у Софији, био председник Бугарске академије наука, до своје смрти. Умро је 1937. године и сахрањен са великим почастима, због великих заслуга за
== Референце ==
{{reflist}}
Ред 43:
{{DEFAULTSORT:Милетић, Љубомир}}
[[Категорија:Рођени 1863.]]
[[Категорија:Умрли 1937.]]
Линија 50 ⟶ 51:
[[Категорија:Бугарски историчари]]
[[Категорија:Бугараши]]
[[Категорија:Срби у Македонији]]
[[Категорија:Срби у Бугарској]]
|