Даме Груев — разлика између измена

| дан_рођења = 1917.

'''Дамјан „Даме“ Груев''' ([[Смиљево|Смилево]], [[1917. јануардецембар]] [[1871]] — [[Русиново]], [[23. децембар]] [[1906]]) је био [[Бугари|бугарски]]<ref>[http://www.strumski.com/books/AdresaPitomaca_Sv_Save_D_Gruev_.pdf "Зар ми срби?! Ми, са којимо се овде свагда поступало као са бугарима, ми који смомакедонски и одбугарски овдашње мале деце називани "бугарима"?!...Ми се само можемо дивити толикоj дрскости оних, који нас називају "србима", кад они тиме не чине друго шта, већ нарањују срце, како нама, такореволуционар и сваком родољубу македонцу...Крв није вода каже српска народна пословица...и нека сваки србин зна, да као што сваки србин радо би главу дао но да промени своје дично име - Србин, тако исто и сваки бугарин браниће своју народност до последњег часа од сваког туђег насртаја."]</ref> револуционар, један од оснивача [[Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација|Унутрашњеунутрашње македонско-једренске револуционарне организације]].

Груев потиче из [[Демир Хисар]]аХисара, из села [[Смиљево|Смиљева]], где је рођен 1871. године. Завршио је шести разред у [[Солунска бугарска мушка гимназија Св. Кирил и Методиј|Солунској бугарској гимназији ''Св. Кирила и Методија'']]. У јануару [[1888]]. године придружио се групи [[Петар Поп Арсов|Петра Поп Арсова]] и са 19 чланова путовао у [[Београд]] на позив српског [[Друштво Свети Сава|друштва Свети Сава]], где су завршили гимназију. Друштво Свети Сава је финансирало његово школовање на [[Велика школа|Великој школи]]. Искључен је из школе [[1891]]. године и напустио [[Београд]] и отишао у [[Софија|Софију]], где је уписао ''Високо свеучилиште''. Искључен је 1891. године и из бугарске школе. У Софији се са неколико истомишљеника удружио у ложу „Дружба“, чијој је план био промена 23. члана [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]].

Након убиства министра финансија у влади [[Кнежевина Бугарска|Кнежевине Бугарске]], [[Христо Белчев|Христа Белчева]], [[27. март]]а 1891. године [[Кнежевина Бугарска|Бугари]] су ухапсили Дамијана Груева и његове другове. У априлу 1891. године отпутовао је у [[Македонија|Македонију]], где му у [[Битољ]]у одбију молбу за место учитеља, али је успео да добије то место у родном Смилеву. Тај посао настави у [[Прилеп]]уПрилепу, [[Солун]]уСолуну ([[1893]].). Ту је главни инцијатор за оснивање [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ТМОРОа]] 23. октобра 1893. ДамјанДамијан Груев постане секретар и рачуновођа те тајне организације, која је касније променила име у [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]. Сам Груев је рекао да је организација направљена по узору [[Бугари|бугарске]] ''револуционарнеРеволуционарне организације'' [[Христо Ботев|Христа Ботева]], [[Васил Левски|Васила Левског]] и [[Георги Бенковски|Георгија Бенковског]].

Органи власти Османског царства су га [[1897]]. године протерале из Солуна[[Солун]]а у Битољ где је [[6. август]]а [[1900]]. осуђен на 10 година затвора. Иако је био у затвору руководио је ВМРО. Године [[1902]]. пребачен је у други затвор у [[Бодрум кале]], где упознаје [[Христо Татарчев|Христа Татарчева]], [[Христо Матов|Христа Матова]], [[Пере Тошев]]аТошева, [[Иван Хаџи Николов|Ивана Хаџи Николова]]. Амнестиран је већ у пролеће [[1903]].

На конгресу у Смилеву маја 1903. године изабран је поред [[Борис Сарафов|Бориса Стефанова]] и [[Атанас Лозанчев|Атанаса Лозанчева]] за главног руководиоца [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]] битољског окружја. Дана 9. септембра 1903. послао је писмо у [[Кнежевина Бугарска|Бугарску]], где моли за помоћ. После пропасти Илинденског устанка јавља се раздор међу "македонским дејцима", који се разделише на три фракције. Груев и саборци [[Гоце Делчев|Делчев]], [[Петар Ацев]] и [[Георги Сугарев|Сугарев]] истичу програм "Македонија - Македонцима! - и ником другом".<ref>"Велика Србија", Солун 1916. године</ref> Група Сарафиста око Бориса Сарафова делује под паролом "Македонија Бугарској!". Јавља се између те три групе велико непријатељство, које доводи до међусобних издаја и убистава. Године [[1904]]. Груев је заробљен од српског војводе [[Мицко Крстић|Мицка Крстића]] и био његов "роб" у Поречу, али је на инцијативу Пере Тошева, у српском представништву у [[Софија|Софији]], убрзо пуштен.<ref>[[Станислав Краков]], Пламен четништва, Београд 1930, 192-197</ref> Груев је изабран за председника{{чињеница| date = 10. 2010.}} ЦК-а октобра 1905. на Рилском конгресу.

Дамјан Груев је погинуо 23. децембра [[1906]]. у селу [[Русиново]] приликом борбе са [[Османско царство|турском]] потером. Наводно су га издали [[Турци]]маТурцима - Сарафисти.<ref>"Велика Србија", Солун 25. јун 1916. године</ref> По другом извору он је "убит в Малешевско в 1907. г."<ref>"Македонскиј голос", С.Петерсбург 9. јуна 1913. године</ref>

У скопском позоришту је 1937. године изведена позоришна представа "Заточници", по тексту Анђелка Крстића Јужносрбијанца. У тој историјској драми о четничкој активности у Јужној Србији, појављују се ликови српских четничких војвода, Мицко Крстић, [[Јован Бабунски]] и [[Глигор Стојановић]] али и "четнички војвода"(!) Дамјан Грујев.<ref>"Време", Београд 12. октобра 1937. године</ref> Грујев је био "творац бугарске четничке акције у Македонији".<ref>"Велика Србија", Солун 15. април 1916. године</ref>

* {{Cite journal| ref = harv| last = Шешум| first = Урош| title = Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902| journal = Српске студије| issue = 4| year = 2013| pages = 73-103| url = http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf| access-date = 31. 07. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20151123194458/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf#| archive-date = 23. 11. 2015| dead-url = yes| df = }}