Гркомани — разлика између измена

'''Гркомани''' ({{јез-el|Γραικομάνοι|Grekománoi}}, {{јез-mk|Гркомани}}, {{јез-bg|Гъркомани}}), назив који потиче са краја XIX века, из времена борбе за превласт у [[Османско царство|Отоманској]] Македонији до [[Балкански ратови|Балканских ратова]]. Односи се на све становништво Македоније чији матерњи језик није био грчки, а имали су [[Грци|грчку]] националну свест. Највећи део таквог становништва коме се оспоравала грчка народност живео је (као и данас) на подручју данашње [[Егејска Македонија|Егејске Македоније]] где се сада углавном убрајају у Грке, мањим делом у Славофоне, Влахофоне или Алванофоне Грке (они којима грчки није матерњи). Осим Егејског дела Македоније, тзв. гркомани су били бројни и на подручју данашње [[СевернаРепублика Македонија|СевернеРепублике Македоније]], нарочито у области [[Пелагонија|Пелагоније]] око градова [[Битољ|Битоља]] и [[Охрид|Охрида]], а уз део [[Словени|словенског]] становништва изразиту грчку националну свест имао је и највећи део [[Цинцари|влашког (цинцарског)]] становништва, које се после стварања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке Југославије]] највећим делом определило за нову [[Македонци (народ)|македонску]] нацију, а само око 10.000 се данас изјашњава као [[Цинцари|Власи (Цинцари)]]. Сам термин иначе спада у увредљиве термине, јер се у самој [[Грчка|Грчкој]] они који се прозивају за исто осећају и изјашњавају као [[Грци]], а у околним земљама сматрају се за хеленизоване странце.