Манастир Ходош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Црква |
|||
Ред 18:
== Историјат ==
Прем [[Румунија|румунским]] изворима манастир Ходош је основан још [[1177]]. године<ref>[http://ziarullumina.ro/reportaj/bogatia-duhovniceasca-si-culturala-de-la-hodos-bodrog Bogăţia duhovnicească şi culturală de la Hodoş-Bodrog | Ziarul Lumina{{Ботовски наслов}}]</ref>. Међутим, постојани подаци говоре да су данашњи [[манастир]] основала у [[15. век]]у стара [[Племство|племенита]] [[Срби|српска]] породица [[Јакшићи]] (као оближњи [[манастир Бездин]], који и данас припада [[Српска православна црква|СПЦ]]). Ктитор манастира био је српски властелин Стеван Јакшић, родом из Јагодине у Србији.
Манастир су 1666. године посетили калуђери српског манастира Пећке патријаршије. Изашли су пред њих са прилозима. Игуман Максим и старац Ананије донели су на благословење "6 жутица и чашу". Прилог су дали поред игумана и проигуман Тадеј и извесни Огњан.<ref>Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.</ref>
Познати су сви настојатељи манастира Ходоша, од 1700. године. Наводе се овде само архимандрити: Софроније (1700), Александар Прерадовић (1732), Вићентије Продановић (1750), Вићентије Новалић (1773, родом из Мостара), Генадије Ђукић (1778, родом из Баје), Теодосије Јовановић (1786-1810, родом из Батање), Мојсије Манојловић (1810-1835, родом из Арада), Григорије Кириловић (1837-1839, родом из Галше), Стеван Крагујевић (1839-1842, родом из Осијека), Емилијан Кенгелац (1845-1853, родом из Кикинде), Антоније Нако (1853), Корнелије Живковић (1853-1887, родом из Даља).
| |||