Адолф Ајхман — разлика између измена

Године [[1933]]. нацисти су дошли на власт у Немачкој, и Ајхман се поново вратио у ту земљу. Унапређен је у шарфирера у администрацији [[логор Дахау|логора Дахау]]. Добровољно се јавио у [[Зихерхајтсдинст|Сигурносну службу]] и радио као референт за разраду [[слободно зидарство|масонске]] картотеке. У јуну 1935. године премештенпремјештен је као референт за јеврејска питања, те у сарадњи са немачкомњемачком тајном полицијом ''Гестапо'' ради на планирању протеривањапротјеривања Јевреја из НемачкеЊемачке. Након [[аншлус|припајања Аустрије]] 1938. године, као заповедникзаповједник СД распоређен је у [[Беч]], гдегдје заједно са својим заменикомзамјеником [[Алојз Брунер|Алојзом Брунером]] основао ЦентралнуЦентрални канцеларијууред за исељавање Јевреја. КанцеларијаУред има за циљ насилно исељавање јеврејског становништва из Аустрије. По том моделу оснива канцеларијууред у [[Праг]]у са истим циљевима и задацима. Почетком 1940. године преузео је ЦентралнуЦентрални канцеларијууред у Берлину од [[Рајнхард Хајдрих|Рајнхарда Хајдриха]] и постао шеф Реферата IV Д 4 централне сигурносне службе [[Рајхсзихерхајтсхауптамт|РСХА]]. 9. октобра 1942. године Брунер је известио Ајхмана са одушевљењем: ''Беч је [[јуденфрај|очишћен од Јевреја]]!'' За времевријеме боравка у Бечу протеранопротјерано је 180.000 Јевреја. У јулу 1941. године Ајхман је преузео нову дужност, па је задужен за целокупноцјелокупно исељавање и протеривањепротјеривање Јевреја из НемачкеЊемачке и окупираних подручја, као и њихов транспорт у [[сабирни логор|концентрационе логоре]]. Под његовом управом је координација свих транспорта обично жељезницом, организација и стварање [[гето|гета]], те одузимања јеврејске имовине и управљања истом. Тиме је одговоран за смрт преко 6 милиона Јевреја, који су погубљени или у гетима или у концентрационим логорима. 1941. године састао се са [[Мухамед Амин ел Хусеини|Мухамедом Амином ел Хусеинијем]],<ref>[http://www.ns-archiv.de/verfolgung/antisemitismus/mufti/in_berlin.php Zapisnik razgovora Hitler-Mohammed Amin al-Husseini 28. janura 1941.,]</ref> једним од зачетника [[Антисемитизам|антисемитизма]] у арапским земљама, те са њим планира истребљење Јевреја на просторима [[Арабијско полуострво|Арабије]] и [[Блиски исток|Блиског истока]]. 1942. године на [[Ванзејска конференција|Ванзејској конференцији]] координирао је и водио протокол о [[Коначно решење|коначном решењу]] јеврејског питања.<ref>{{Cite book| last = Lehrer| first = Steven| title = Wannsee House and the Holocaust| url = https://books.google.com/books?id=LchpXxk-jYYC&pg=PA76| date = 1. 09. 2000| publisher = McFarland|isbn=978-0-7864-9144-5| pages = 76}}</ref> Након посјете концентрационом логору [[Логор Аушвиц|Аушвиц]], сарађивао је са мађарским фашистима на заједничким транспортима Јевреја према Аушвицу. Окупацијом Мађарске од стране [[Вермахт|њемачке оружане силе]] Ајхман је основао ''Ајхман-командо'', специјалну јединицу СС под водством Ајхмана, која је задужена заједно са локалном управом за депортацију десетине хиљада Јевреја из Мађарске.<ref>[http://www.basis-wien.at/avdt/pdf/105/00063081.pdf Prisilni rad i marš smrti u Mađarskoj]</ref> Јединица се састојала од 150 особа. Посета у Аушвицу омогућила му је логистичко организовање индустријског убијања и ради на побољшању и усклађивању транспорта жељезницом. У записницима са суђења потврђена је готово болесна перфекција и тежња да ниједан транспорт људи због никаквог разлога не изостане. Постоје подаци по којима је личноособно Ајхман давао првенство транспортима Јевреја према логорима у односу на логистичку потпору њемачкој оружаној сили на фронту.

Читањем и предавањем оптужнице Ајхману, 1. фебруара 1961. године, истовремено је припремљен протокол одбране на преко 3.000 страна са 1.300 докумената (касније око 1.600), те је састављена листа од тридесетдевет сведока. Под службеним бројем 40/61 11. априла 1961. године почиње процес против Адолфа Ајхмана на Окружном суду у Јерусалиму. ДеветомесечномДеветомјесечном припремом и истрагом састављена је оптужница у 15 тачака под председавајућим судијама [[Моше Ландау]], [[Бенјамин Халеви]] и [[Јицак Равех]]. Главни тужилац је био [[Гидеон Хауснер]], а његов замјеник [[Габријел Бах]]. Основица за оптужницу је састављена на основу преко 1.500 докумената и саслушања 100 сведокасвједока, од којих су 90 били бивши логораши концентрационих логора.{{sfn|Efron|Weitzman|2009|p=415}}. Његов адвокат је био НемацНијемац [[Роберт Серватијус]], што је иначе пракса преузета након Нирнбершког процеса, а што је омогућено доношењем посебног закона по коме један страни адвокат може заступати оптуженог на израелском суду, јер се није могао наћи ниједан израелски адвокат који би заступао Ајхмана. Одбрана је позвала следећеслиједеће сведокесвједоке: [[Ерих фон дем Бах-Зелевски]], [[Рихард Баер]], [[Курт Бехер]], [[Теодор Хорст Грел]], [[Вилхелм Хетл]], [[Валтер Хупенкотен]], [[Ханс Јитнер]], [[Херберт Каплер]], [[Херман Крумеy]], [[Макс Мертен]], [[Франц Новак]], [[Франц Алфред Сих]], [[Алфред Славик]], [[Еберхард фон Таден]], [[Едмунд Фезенмајер]] и [[Ото Винкелман]].