Hilandarska biblioteka — разлика између измена

Manastirske biblioteke su uopšteno, počev od 12. veka bile značajna središta kulturnog života. Formiranje ovakvih biblioteka bilo je moguće već prilikom osnivanja manastira, a o tome svedoče podaci zapisani u tipicima sv. Save. U [[Карејски типик|Karjeskom tipiku]] (1199) propisan je poseban režim za knjige u manastiru i proglašeno načelo neotuđivosti manastirskih knjiga. U [[Хиландарски типик|Hilandarskom tipiku]] sv. Save, uporedo sa drugim liturgijskim predmetima, pominje se i prilaganje knjiga prilikom osnivanja manastira. Manastirska biblioteka je svojim sadržajem morala prvenstveno zadovoljiti najnužnije liturgijske potrebe. Manastirske biblioteke su bile osnova razvoja pismenosti i prepisivačke delatonosti. U pojedinim manastirima su postojali skriptorijumi u kojima su se prepisivali rukopisi, a o obimu toga posla svedoči i procena da su od ukupnog broja pisara i prepisivača tog doba veliki deo činili monasi. Prepisivanje i čuvanje rukopisa ima ogromnu istorijsku i kulturnu ulogu. Posle osnivanja Hilandara i njegove biblioteke, od 13. veka pa nadalje, osnivane su biblioteke u manastirima Studenica, Žiča, Sopoćani, Mileševa, Dečani, Gračanica i dr.<ref>{{Cite book|title = Knjiga i biblioteke kod Srba u Srednjem veku|last=Stokić-Simončić|first=Gordana|publisher=Gradska biblioteka|year=2008|id=|publication-place=Pančevo|pages=|}}</ref>

Knjige i druge publikacije su se u Hilandarskoj biblioteci od njenog osnivanja uglavnom nabavljale putem poklona i kupovine, ali fond je dobrim delom uvećavan i prepisivanjem u samom manastiru. Prve knjige biblioteke Hilandara predstavljaju ktitorski pokloni [[Стефан Немања|sv. Simeona]] i [[Свети Сава|sv. Save]]. Ktitorsko poklanjanje knjiga manastiru smatralo se uobičajenim činom. Pored ktitora, knjige su biblioteci poklanjali i razni darodavci, a najviše poklona je dolazilo od strane srpskih vladara, vlastele, crkvenih velikodostojnika i duhovnika. Danas fond ove biblioteke čine rukopisi i štampane knjige koje su razvrstane u nekoliko kolekcija. <ref>{{Cite web|url=http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=193|title = Glavni meni - main menu|last=LaktusDev|website=www.hilandar.info|access-date accessdate= 5. 6. 2018.}}</ref>Najpoznatiji fond čine zbirke ćirilskih rukopisa od 12. do 19. veka, sa oko 1 150 jedinica (1076 na papiru i 74 na pergamentu), 383 hristovulje i povelje (182 na papiru i 201 na pergamentu) kao i zbirke grčkih rukopisa sa oko 10 kodeksa od 11. do 19. veka. Takođe, biblioteka poseduje i zbirku stare srpske štampane knjige od 15. do 16. veka, kao i preko 40. 000 knjiga, časopisa i novina nastalih u periodu od 18. do 20. veka. Narodna biblioteka Srbije je od 1971. godine prisutna u Hilandaru i jedna je od prvih institucija kulture Republike Srbije koja je počela rad na sakupljanju, obradi, zaštiti i prezentovanju pisanog blaga manastira Hilandar. <ref>{{Cite journal|last=Ivetić|first=Nataša|date=|title=Biblioteke u Vizantiji|url=http://citaliste.rs/casopis/br20/ivetic_natasa.pdf|journal=Čitalište|volume=20|pages=|via=}}{{Мртва веза|date=05. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

'''Sava Hilandarac (1837-19111837—1911)''' – je bio prvi hilandarski bibliotekar koji je 1894. godine preduzeo temeljite I sistematične mere na njenom uređenju. On je knjige najpre podelio na rukopise I štampane, a štampane na stare štampane i novi fond. Izdvojio je arhivsku građu i klasifikovao je po godištima. [[Рукописна књига|Rukopisne knjige]] je sredio po vrsti i dodelio im signature. Signirao je stare štampane knjige, a zatim kompletan stari fond smestio u staklene oramane.  Godine 1897. na svom maternjem češkom jeziku je objavio [[Katalog starina hilandarskih]], kojim je obuhvatio 471 rukopis i 147 starih štampanih knjiga. Sava Hilandarac je 1906. godine priredio i novi prošireni katalog biblioteke, koji nikada nije štampan, ali se i danas čuva u manastiru.