Епархија жичка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 30:
| Карта = Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg
}}
'''Епархија жичка''' је епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Седиште епархије се налази у [[Краљево|Краљеву]] где је и [[Саборна црква у Краљеву|Саборна црква]]. Надлежни архијереј је епископ [[Јустин Стефановић|Јустин (Стефановић)]].
 
Надлежни архијереј је епископ [[Јустин Стефановић|Јустин (Стефановић)]], а седиште епархије се налази у [[Краљево|Краљеву]] где је и [[Саборна црква у Краљеву|Саборна црква]].
 
== Историја ==
Током историје, на просторима савремене Жичке епархије је постојало неколико епархија, чије наслеђе баштини данашња обједињена епархија, која се до [[26. јун]]а [[1884]]. године звала Ужичка, а тада је променила име у Жичка. Претходна промена је извршена [[1831]]. године, када је стара [[Ужичко-ваљевска епархија]] подељена на Ужичку и [[Шабачко-ваљевска епархија|Шабачко-ваљевску]].{{sfn|Радосављевић|2007|p=}} Почевши од 1831. године, тадашња Ужичка епархија је била у саставу самоуправне [[Београдска митрополија|Београдске митрополије]]. Промена назива из ''Ужичка'' у ''Жичка'' извршена је 1884. године у време великих црквених превирања у Србији, која су у наступиа након смењивања београдског митрополита [[Михаило Јовановић (митрополит)|Михаила Јовановића]] (1881) и смрти ужичког епископа Вићентија Красојевића (1882).
 
Многи истакнути црквени великодостојници [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] су били [[епископ]]и Жичке епархије. Међу њима се издваја Свети владика [[Николај Велимировић]], који је [[2003]]. године канонизован за светитеља, затим епископ [[Патријарх српски Герман|Герман Ђорић]] — каснији [[патријарх српски]], епископ [[Василије Костић]] — један од епископа СПЦ кога су највише прогањале комунистичке власти СФРЈ, владика [[Стефан Боца]] — угледни црквени великодостојник и почасни [[доктор наука]] [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]] у [[Београд]]у и други.
 
== Територија ==
Епархија жичка је једна од највећих, најзначајнијих и најутицајнијих [[епархија]] у [[Србија|Србији]]. Седиште епархије и епископа је у [[Краљево|Краљеву]]. Од осталих већих [[град]]ова у састав епархије улазе [[Чачак]], [[Ужице]], [[Пожега]], [[Горњи Милановац]], [[Љиг]] и други.
 
Многи истакнути црквени великодостојници [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] су били [[епископ]]и Жичке епархије. Међу њима се издваја Свети владика [[Николај Велимировић]], који је [[2003]]. године канонизован за светитеља, затим епископ [[Патријарх српски Герман|Герман Ђорић]] — каснији [[патријарх српски]], епископ [[Василије Костић]] — један од епископа СПЦ кога су највише прогањале комунистичке власти СФРЈ, владика [[Стефан Боца]] — угледни црквени великодостојник и почасни [[доктор наука]] [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]] у [[Београд]]у и други.
 
== Епископи ==
Епископи од [[1831]]. године су:
 
Епархија се до [[26. јун]]а [[1884]]. звала Ужичка, тада је променила име у Жичка. Епископи од [[1831]]. године су:
 
{| {{table}}
Линија 181 ⟶ 180:
* Ужичко — Ужице
* Црногорско — Косјерић
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==