Етар (физика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
слика |
||
Ред 1:
[[Image:AetherWind.svg|thumb|300px|Постојала је хипотеза да се Земља креће кроз средину етра који преноси светлост.]]
'''Етар''' је и апстрактна [[супстанца]], [[квинтесенција]], у алхемији и филозофији пети елемент (поред [[вода|воде]], [[Земља|земље]], [[ватра|ватре]] и [[ваздух]]а) у којем се простиру сви елементи [[космос|космоса]].
Линија 6 ⟶ 7:
Реч етар потиче од грчке речи αιθηρ која означава "шљаштеће, гореће" и односило се на простор далеко изнад облака у којем се налазила материја етар.
Пошто је у данима бурног развоја физике свако таласно кретање повезивано са еластичном средином кроз коју се талас простире тако се и електромагнетно таласно зрачење (када је доказана таласна природа светла) повезало са замишљеном идеалном средином која је непокретна, нема масу и идеално је еластична. Дат јој је назив
У другој половини XIX века је ова теорија није довођена у питање, али је било све више питања и експеримената који су захтевали измене у теорији. Све измене које су предлагане су биле ситне и нису доводиле у питање постојање етра. Максвелова теорија електромагнетизма и његове једначине су утврдиле да је светлост електромагнетно зрачење које се простире брзином светлости '''c'''. Међутим, ако не постоји референтна тачка у свемиру у односу на коју рачунамо ову брзину, то значи да брзина светлости може бити различита у разним ситуацијама. Због овог проблема је етар узет као непокретни референтни систем (Њутнов релативитет) у односу на кога се рачунају све брзине у универзуму. Онда се појавила [[специјална теорија релативитета]], одбачена је могућност о непокретној тачки у свемиру и апсолутно непокретном телу, а сва кретања су постала међусобно релативна. Етар се у овој теорији није појављивао. Хипотеза о постојању етра је потпуно одбачена.
|